Научници су оживели бескичмењака микроскопске величине (Rotatoria) који је 24.000 година био замрзнут у сибирском вечитом леду. Након што су га угрејали и нахранили, животињица је одједном постала активна, чак је почела да се размножава.
Одраније је познато да једноставни организми попут бактерија могу преживети хиљадама година у пермафросту, сада су стручњаци потврдили да то може важити и за сложеније организме. „Ради се о животињи са нервним системом, мозгом и осталим органима”, рекао је биолог Стас Малавин из Института Пушкино (Научни центар за биолошка истраживања). „Наша студија је најјачи доказ до сада да вишећелијске животиње могу издржати десетине хиљада година у криптобиози, стању у којем су заустављени метаболички процеси.”
Стручњаци су раније оживели црвиће облиће који су били залеђени у пермафросту најмање 30.000 година. Претходно поменути бескичмењаци, иначе, спадају у групу најмањих вишећелијских животиња (од 0,1 до највише 3 милиметра величине). На глави имају венац трепљи, које непрекидно трепере и тако покрећу тело. У истраживању објављеном 2018. године стручњаци су објавили да су повратили у живот вишећелијске облиће (panagrolaimus aff. detritofag и plectus aff. parvus), који су се налазили у пермафросту у долини реке Kолиме. Наслаге у којима су пронађени старе су између 30.000 и 40.000 година.
Малавин и колеге избушили су 2015. вечити лед у близини реке Алазеје у Сибиру у Русији. Притом су нашли једног бескичмењака, мањег од четвртине милиметра. Kада су га загрејали и дали му храну, животињица је постала поново активна. Не само то – почела се размножавати јер се ова врста може клонирати без сексуалног партнера. Наиме, поједини родови имају различите начине размножавања. У повољним условима размножавају се бесполно (партеногенеза), а у неповољним полно. „Прилично смо уверени да се ради о новој врсти”, рекао је Малавин. Он и његов тим секвенцирали су геном ове древне животињице и открили да је најсличнија врсти adineta vaga.
Научници сматрају да и данашње жиотињице имају сличну способност преживљавања као и њихови древни преци. Малавин је током једног експеримента на седмицу замрзнуо (минус 15 Целзијусових степени) јединке различитих модерних врста и неке потомке древних. Обе групе су биле подједнако толерантне на смрзавање, са сличним стопама преживљавања, пише New Scientist.
Но, Малавин и његовe колеге још не знају како то ова бића успевају. Наиме, организми који подносе смрзавање имају мноштво механизама преживљавања, а не само један, и не користе сви исте. Резултати истраживања показују да, ако је поступак смрзавања релативно спор, ћелије могу преживети стварање ледених кристала уз минимална оштећења, што им омогућује преживљавање – иако није познато како могу преживети десетине хиљада година. „Ти механизми су нам, заправо, изненађујуће слабо познати”, рекао је Стас Малавин. Истраживање под именом A living bdelloid rotifer from 24,000-year-old Arctic permafrost објављено је у часопису Current Biology.
(Извор Индекс)
