МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ЗЛОУПОТРЕБА БУДУЋНОСТИ

Први пољопеивредник (Википедија)

Први пољопеивредник (Википедија)

„Kњига ,Светац и грешник’ је оригинално филозофско дело са јасном поруком човечан ству: Укроти снагу технолошког скока, или ће технолошки скок убити цивилизацију”, написала је у својој рецензији проф. др Гордана Јоксић из Института нуклеарних наука „Винча”

Како злоупотребљавамо науку и будућност човечанства? То је наслов трибине на којој ће, 11. маја у 19 сати у Народној библиотеци Србије (Скерлићева 11), бити представљена нова књига проф. др Предрага Слијепчевића са Универзитета Брунел у Лондону. Сам назив је, у ствари, поднаслов књиге „Светац и грешник”, која се недавно појавила у уздању „Академске књиге” из Новог Сада. Организатори су Народна библиотека Србије, Биоетичко друштво Србије и „Академска књига”,  а говориће проф. др Гордана Јоксић, Станко Стојиљковић, проф. др Зоран Тодоровић и аутор.

Насловна страница

„Kњига ,Светац и грешник’ је оригинално филозофско дело са јасном поруком човечан ству: Укроти снагу технолошког скока, или ће технолошки скок убити цивилизацију. Kроз необичан експеримент, путовањем кроз време са Алисом из земље чуда, посматра се и анализира планета, њена историја, жива бића која је насељавају, њихова међусобна повезаност, прошлост, садашњост и будућност. Приказује се исконска људска природа, из перспективе еволуције, она коју савремени човек најчешће не види, или не жели да види, јер себе доживљава као супериорно биће и доминантну снагу природе.

Описани су ризици које технонаука доноси: климатске промене, масовно изумирање биолошких врста, нуклеарни и хемијски отпад, нове болести, ризик од губитка контроле над модерним технологијама.

Kњига је посебно посвећена феномену биолошке социјалности и даје оригинално филозофско тумачење: од девет милиона врста на планети само људи и инсекти испољавају највиши облик социјалног понашања, инсекти су открили пољопривреду 50 милиона година пре људи, она се још увек одвија у савршеној еколошкој равнотежи са планетом, док се људска пољопривреда у трци за увећањем профита трансформисала у технонауку генеришући антропоценску епоху која се на планети већ види као нови геолошки слој. Описани су ризици које технонаука доноси: климатске промене, масовно изумирање биолошких врста, нуклеарни и хемијски отпад, нове болести, ризик од губитка контроле над модерним технологијама.” (Из рецензије Гордане Јоксић).

Предраг Слијепчевић

Предраг Слијепчевић је предавач на Универзитету Брунел у Лондону. Његова истраживања фокусирана су на молекуларну организацију хромозома (посебно његових завршних дијелова познатих као теломере), генетске механизме старења и рака, филозофију еволуције и филозофију науке. Образовање је стекао у бившој Југославији. Непосредно пред трагични рат у Босни и Херцеговини добија три стипендије у исто време: Фулбрајтову стипендију за једногодишњи боравак на Калифорнијском универзитету Сан Франциско (University of California San Francisco), стипендију Британског савјета за боравак на Универзитету Сент Ендруз у Шкотској и стипендију Европске уније Темпус за боравак на Универзитету Лајден у Холандији.

Предраг Слијепчевић је објавио је преко 60
научних радова, неколико поглавља у књигама, учествовао у неколико патената и уредио
књигу Telomeres and Telomerase, коју је објавио швајцарски издавач „Kаргер” 2009. године.

Одлучује да остане у Европи и после стипендија у Шкотској и Холандији добија посао на Универзитету Kембриџ, у лабораторији коју је водио професор сер Брус Пондер (Bruce Ponder), еминентни стручњак за генетику рака. Развија љубав према теломерама, завршним крајевима хромозома, те постаје један од водећих британских стручњака у овој области. Од 1998. године ради на Универзитету Брунел у Лондону. Његова истраживања у последњих двадесетак година финансирају разне британске и европске истраживачке агенције.

Објавио је преко 60 научних радова, неколико поглавља у књигама, учествовао у неколико патената и уредио књигу Telomeres and Telomerase, коју је објавио швајцарски издавач „Kаргер” 2009. године. Тренутно обавља функцију директора докторских студија у Department-у of Life Sciences Универзитета Брунел. Његову биографију објавио је водећи светски издавач биографских података Marquis у издању Who’s Who in the World за 1998. годину.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар