Апликација GeroSense iPhone показала је да ће потпуни губитак отпорности људског тела наступити између 120. и 150. године живота, ако се кључни трендови одређене особе задрже у старости.
Многи људи ускоро би могли живети 150 година, показало је ново истраживање, објављено 25. маја у угледном часопису Nature Communications. Но, оно је истовремено открило да је то највероватније горња граница природног трајања људског живота.
Трајање стално расте
Очекивано трајање живота у свету у последњих стотинак година се више него удвостручило – с 31 године у 1900. порасло је на 72,2 године у 2017. То продужење омогућили су чиниоци као што су напредак медицине, особито вакцинисање и антибиотици, али и квалитетнија исхрана, хигијена, хладњаци, доступност чисте воде и др. Но то није максимално трајање живота, већ статистичка мера просечног времена трајања живота људи у тренутку рођења, која зависи од године рођења и других демографских појединости, укључујући биолошки пол. Тренутно је оно најдуже за јапанске жене и износи 84,3 године.
Kако се очекивано трајање живота продужава, очекује се да би број стогодишњака у 21. столећу требало знатно да порасте. Према британском Уреду за националну статистику (ONS), чак трећина деце рођене 2013. у Великој Британији могла би доживети стоту. Према Гинисовој књизи рекорда, најстарија жива особа на свету Јапанка Kане Танака која има 118 година. Жан Калман, најстарија забилежена особа која је икад живела, умрла је у Француској у 122. години.
Вештачко продужавање
У технолошким круговима, нарочито у Силицијумској долини, последњих година је популарна идеја да би се људски живот могао учинити вечним тако што би се умови људи пребацивали у рачунаре. За сада још није јасно колику би моћ требало да имају рачунари да би симулирали функционисање људског мозга. Наиме, када бисмо хтели копирати баш све функције мозга са свим неуронима и попратном биологијом, сви рачунари која данас постоје у свету не би били довољни. Наравно, постоји могућност да није неопходно копирати кретање баш сваког молекула, сваког неуротрансмитера и хормона, попут допамина или окситоцина, да би се уверљиво симулирао мозак одређене особе. Али то је још у домену спекулација.
Неки научници, такође, сматрају да би се људски живот могао битно продужити биолошки, без рачунара, вештачким продужавањем теломера које имају важну функцију у деоби ћелија. Наиме, крајеви хромосома имају својеврсне заштитне капице у којима се некодирајући генски код само понавља и које онемогућују да приликом деобе ћелије настану грешке у ДНК.
Будући да се са сваким дељењем теломере скраћују, у једном тренутку постају толико кратке да даље дељење постаје немогуће, па ткива престају да се обнављају, што води старењу и коначно смрти. Kада би се теломере могле продужити, вероватно би се могло продужити трајање живота. Истраживања су показала да оксидативни процеси, попут излагања сунцу и штетним хемикалијама или нездравој храни, скраћују теломере. С друге стране, утврђено је да храна богата антиоксидансима и нискокалорична исхрана и редовна гладовања успоравају трошење теломера. Но још није доказано да би се продужавањем теломера људски живот могао продужавати у недоглед. Штавише, утврђено је да код неких сисара трајање живота не корелише с дужином теломера.
Kолики је максимум?
У новом истраживању тим научника покушао је одредити колико би се максимално могло живети природно, без горе наведених и сличних интервенција, захваљујући некој комбинацији ваљаног понашања, повољних услова и добре генетике. Наравно, предуслови су да се не умре од рака или болести срца и да се не настрада у саобраћајној несрећи.
Аутори тврде да, када се отклоне све могуће ризике, и даље остаје чињеница да способност тела да поврати равнотежу у своје безбројне структурне и метаболичке системе након поремећаја бледи с временом. Чак и ако се прође кроз живот с мало извора стреса и без тешких хроничних болести, тај поступни пад ограничава људски живот на максимално 120 до 150 година.
У новој студији Тимоти Пирков, истраживач у компанији Gero са седиштем у Сингапуру, и колеге проучавали су темпо старења у три велике групе у САД, Великој Британији и Русији. Да би проценили одступања од стабилног здравља, сизрадили су апликацију DOSI (Dynamic Organism State Indicator) за iPhone, која је процењивала темпо старења узимајући у обзир узраст, болести и стил живота. Према студији, аутори су, порд осталог, мерили број крвних зрнаца и корака у дану. Апликација је користила вештсчку интелигенцију да би утврдила отпорност тела и способност опоравка од озледа или болести. „Прорачун отпорности на темељу токова података о физичкој активности имплементиран је у апликацију GeroSense iPhone, рекао је први аутор студије, др Тим Пирков.
И за број крвних ћелија и за број корака узорак је био једнак: како се животна доб повећавала, неки чиниоци, независно од болести, узроковали су предвидљив и поступан пад способности тела да поврати број крвних ћелија или број корака на стабилан износ након одређених поремећаја. Апликација је показала да ће потпуни губитак отпорности људског тела наступити између 120. и 150. године живота, ако се кључни трендови одређене особе задрже у старости.
„Старење код људи показује универзалне одлике заједничке сложеним системима који раде на рубу дезинтеграције”, каже суоснивач поменуте компаније др Питер Федичев. „Овај рад је демонстрација како се концепти позајмљени из физичких наука могу користити у биологији за испитивање различитих аспеката старења и крхкости да би се произвеле снажне интервенције против старења.”
Повећање дуговјечности?
Двојац из компаније Gero каже да људи са старењем у просеку проводе све мање времена у својем оптималном физиолошком стању. С друге стране, аутори сматрају да студија отвара врата за проналажење нових третмана и клиничких истраживања могућих начина за успоравање процеса старења.
Аутори верују да би један од кључева за повећање дуговечности, односно за проналажење еликсира живота, могле бити тзв. сенесцентне или „зомби-ћелије”. То су живе ћелије које су постале нефункционалне, а повезују се с бројним болестима карактеристичним за старење, од артритиса до Алцхајмерове болести. Стручњаци сматрају да би генетске манипулације, ограничавање уноса калорија и нови лекови могли додатно продужити живот.
(Извор Индекс)
