ЕКСПЛОЗИЈА ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

НАНОТЕХНОЛОШКИ ПРОМЕТЕЈ

Будуће нестајање преграде између живе и неживе природе довешће до настанка „анимата” (живи материјали) – нанобиолошких направа које могу опстати и делати унутар живих бића, црпсти енергију из биолошког метаболизма и умножити се помоћу молекуларног самосклапања. Када до тога дође, веома је могуће да ће бити изван наше контроле.

stanko stojiljkovic

Станко Стојиљковић

И једни и други зваћемо се људи: споља слични, изнутра различни. Како ћемо се разликовати? Готово смо убеђени да нећемо упасти у Букефалову замку: гледајући портрет свога господара-јахача Александра Македонског, који је насликао сликар Апелес, верни коњ почео је радосно да рже!

Човечанство је загледано у сопствени лик у огледалу. Да ли се, можда, због тога отиснуло на пут без повратка, иако још није прегазило Рубикон властите судбине? У разматрањима будућности најављује се знатно убрзавање корака технолошког (друштвеног, културног итд.) напретка, на шта су многи указивали.

Нобеловац Жан Моно нас је
опоменуо: „Наш број
извучен је коцком”.

Седамдесетих година 20. века нобеловац Жан Моно („Случај и нужност”) опоменуо нас је на својеврстан начин: „Свемир није бременит животом, нити биосфера човеком. Наш број извучен је коцком. Зар је чудо што, као и онај ко је у Монте Карлу добио милијарду, осећамо необичност своје судбине.”

Све чешћи скокови

Први усправљени двононожац на Земљи, на највишем степенику незаустављиве еволуције, и даље сањари да ће га надолазећи научнотехнолошки суперцунами мимоићи, да је неприкосновено недостижан. Зашто би, уосталом, био обдарен толико загонетним и тако моћним мозгом?

Убрзање технолошког напредовања кључна је одлика 20. века, сада смо на прекретници каква је била када су се на нашој планети појавили људи.

Још 1958. пољски математичар Станислав Улам, у разговору с прослављеним научничким сабратом, Џоном фон Нојманом, предсказао је да су убрзавајући корак и неумитне мене весници приближивања својеврсног јединственог преокрета у историји људске расе после којег се човеково постојање, какво познајемо, неће наставити.

У есеју из 2001. „Закон убрзавајућег прираштаја”, др Рејмонд Реј Керзвејл (чувени амерички изумитељ и футуролог) наставио је мисаоно путовање стопама чувеног Муровог закона (Гордон Мур, један од двојице оснивача „Интела”) најављујући експоненцијални технолошки раст из године у годину.

Другим речима, удвостручење постигнутог у претходној години. Сваки пут кад је технологија досегла некакво ограничење, смишљена је нова која га је превазишла. Такви скокови биће све чешћи (и у краћим временским размацима), доводећи до бржих и дубљих преокрета који оличавају раскид с људском историјом.

Истински технолошки преврат, назван сингуларност (у слободном преводу на српски: јединственост), требало би да се догоди 2045. (Те године, објавио је недељник „Тајм”, људи ће постати бесмртни)! Појам је преузет из теоријске физике, а објашњава настанак космоса пре отприлике 13,8 милијадри година у страхотном распрснућу (експлозија) непојамно згуснуте и бесконачно мајушне тачке, за коју је свака коју видите на овој страници – гуливеровске величине.

Надљудска интелигенција

Људски род ће у овом веку искусити свеобухватне и темељне промене да ће изгледати као да је за стотину година узнапредовало 20.000 година! Позивајући се на еволуцију живота, Рејмонд Керзвејл је утврдио да су се нови облици и врсте све брже развијали у све краћим раздобљима, што је на крају уродило појавом човека. Технолошка јединственост представља неизмерно крупан скок у веома кратком времену.

Надљудска интелигенција
унапређиваће властите
умове брже него што је то
икад учинила људска.

Футуристи износе разноврсне предвиђања. Духове је нарочито усталасао 1983. Вернор Винџ чланком у магазину „Омни”, који је у међувремену угашен, надопунивши своја промишљања деценију касније у есеју „Долазећа технолошка јединственост”, из којег издвајамо често помињани исказ: „За 30 година имаћемо технолошку моћ да створимо надљудску интелигенцију. Убрзо после тога окончаће се људско доба”.

Надљудска интелигенција, кад год да се појави, биће у стању да унапређује властите умове брже него што је то икад учинила људска која ју је измислила. Усавршавање ће се увелико убрзати, захваљујући својеврсној повратној спрези или самопобољшању интелигенције, и то ће означити почетак „експлозије интелигенције”.

Већина предложених поступака разврстана је у два преовлађујућа: оснажење људског мозга и стварање вештачког разума. Користиће се свакојака помагала: биолошко и генетичко инжењерство, лекови за проширење сазнања (ноотропички), високотехнолошка помагала утемељена на вештачкој интелигенцији, разноразни уметци у мозгу и дословно преношење можданих садржаја.

У штиву „Зашто вештачка интелигенција”, проучавалац вештачке интелигенције Робин Хенсон сумња у знатно појачање људске, истичући да је једини исход – вештачка интелигенција. Појединци из овог братства нагађају да ли је потоња у сагласју с људским преживљавањем и благостањем, а Хуго де Герис, пак, страхује да ће она искоренити људски род који ће бити немоћан да је обузда.

Други приступи осветлили су искушења која доносе молекулска нанотехнологија и генетичко инжењерство, што је још 2000. у чланку „Зашто нисмо потребни будућности” образложио Вилијам Бил Џој (један од суоснивача информатичке компаније „Сан мајкросистемс”). А Ник Болстром, филозоф на Универзитету Оксфорд, у есеју из 2002. предочава да човек може заувек да ишчезне склапајући прво суперинтелигентно биће које је сам наоружао умним преимућствима.

Никад не реци никад

Многи заступници јединствености опомињу да нанотехнологија скрива једну од највећих претњи за опстанак човечанства, препоручујући да се претходно посеје семе вештачке интелигенције. Из угледног Форсајт института (САД), напротив, поручују да је она безбедна и да нема боље претходнице за убрзавање доласка јединствености.

За неколико деценија појавиће
се суперкомпјутери од једног
зетафлопса у секунди!

Листа изјашњавања „за” и „против” ни изблиза није закључена, чак се из дана у дан продужује, што увелико поткрепљује оцену да је то, вероватно, најкрупнији филозофско-научно-технолошки изазов с којим се наша врста суочила. Али највеће лавине су, управо, покретале мале грудве снега.

За неколико деценија, како се прориче, правиће се суперкомпјутери од једног зетафлопса, а то је хиљаду трилиона операција с покретним зарезом у секунди (1021 флопса). Експонецијални раст брзине израчунавања убрзаће се више него икад!

Никад не реци никад! Будући суперкомпјутери или компјутронијуми достизаће величину веће планете (Јупитер) или замишљене лопте с полупречником од једне астрономске јединице (око 150 милиона километара). Шта све обећава нанотехнологија?

Нанотехнолошки поступци (у распону од једног до сто нанометра) подразумевају баратање (манипулација) појединачним молекулима и атомима (пречник атома, у просеку, износи од 10 до 100 пикометра или милијардитих делића милиметра). На грчком „нано” значи – патуљак, а у метричком мерном систему означава милионити делић милиметра. У поређењу с људском власи, то је тек педесетохиљадити одсечак. Уобичајени канцеларијски папир дебео је, нећете веровати, 100.000 нанометара!

Алиса то није видела

Крајем 2020. производи из ове Лилипутаније, недоступне голом оку, вредеће око три хиљаде милијарди долара! Ако су нанотехнолошки пророци у праву, будуће роботе који ће крстарити оближњим и далеким планетама држаћемо на врху прста. Списку додајте, без имало двоумљења, космонаутску одећу која самоисцељује носиоца, свемирске лифтове и сијасет задивљујућих паметних справица које Алиса ни видела није у земљи чуда.

„Нанхетн програм” најављује
производњу у
нанометарским размерама.

Када истраживачи угљеникове атоме поређају у облику шаре на пилећим ногама (окца) и још их уролају у сићушне цевчице, које попреко немају више од десет атома, ето материјала с необичним својствима. За то научно достигнуће 2010. додељена је Нобелова награда из физике.

По угледу на прослављени подухват „Менхетн” из Другог светског рата, у којем је направљена и испробана атомска бомба, Американци су нови технолошки скок назвали – „Нанхетн програм”, најављујући производњу у нанометарским размерама. Надахнуће налазе и у биолошким организмима и органима. Наместо да измишљају, научници опонашају: ДНК молекуле, протеине, ензиме и тако редом.

Вајани милионима година у току еволуције, ови биолошки молекули су веома прилагођени сваковрсним захватима на нанометарској скали: узмимо биљку која истовремено обједињује ваздух, воду и земљиште и ствара сок од јагоде или човеково тело које увече поједен кромпир ујутру претвори у нова црвена крвна зрнца. Стотине специјализованих ензима и протеина учествује у незамисливом подвигу природе, а у ДНК се чува лозинка за сваки појединачни задатак. Зашто изнова измишљати точак?

Другачији људи

Природа је у сваком живом организму показала (и доказала) да су изводљиви разноврсни нанотехнолошки поступци, ваља их само пажљиво проучити и опонашати. И не само то: потребно је отићи корак даље. Покушајте да у глави дочарате паукову мрежу од наноцевчица танких као људска влас, испуњених осетљивим биолошких наносензорима, разапету преко великих пространстава да бисте одгонетнули чега све има на некој удаљеној планети. Следећи изазов је „друга кожа” за космонауте, која се носи испод скафандера и сместа затвара и најмању пору уколико се појача зрачење или начини нека рупа.

Мада су такви подухвати деценијама далеко, начињени су први кораци за нанотехнолошки скок без премца. Зар и сам живот није, на неки начин, потврда свега тога?

Живо и неживо заједно

Будуће нестајање преграде између живе и неживе природе довешће до настанка „анимата” (живи материјали) – нанобиолошких направа које могу опстати и делати унутар живих бића, црпсти енергију из биолошког метаболизма и умножити се помоћу молекуларног самосклапања. Када до тога дође, веома је могуће да ће бити изван наше контроле. Хоће ли угрозити људе?

Људска раса ће доживети
истребљење у стању највишег
величања, као глумац који се
пење да пригрли „Оскара”.

Знатно пре отопања ледених поларних капа на Земљи, нестанка последњих прашума или насељавања наших потомака на Месецу, људи неће постојати. Људска раса ће доживети истребљење у стању највишег величања, као глумац који се пење уз степенице да пригрли „Оскара”. Напустиће животну позорницу мислећи да иде на најузбудљивију журку, предвиђа млекуларни биолог и нанотехнолог Алан Голдстејн, и наставља: „Сви који мисле (или се плаше) да ће технологија на крају заменити биологију, промашили су космички смисао; чак нису ни у криву”.

Зидање атома

Али није славни британски филозоф и математичар Бертранд Расел који му је, заправо, наденуо име: то је моћ хемије – хемијски империјализам. На крају крајева, људи и све што су сами створили није ништа друго до производ угљеничког империјализма – на угљенику је заснован сав познати живот. Живи и неживи материјали, све што постоји у фижичком свету гори истим пламеном хемијске везе. Вратио се и антички Прометеј: сада се зове нанобиотехнологија.

У чему је разлика између вештачког живота и синтетичке биологије?

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар