MEĐU IZMEĐU

OD BOGA DO KVARKA: SVETLOST

Prve zvezde (Vikipedija)

četvrtak, 18. januar 2018, 15,15  RTS2

Šta sve naučnici podrazumevaju pod pojmom svetlost? Kada je kosmos postao providan? Da li je svetlost svuda u kosmosu ista? Ako bi čovek leteo brzinom svetlosti, da li bi vreme stalo?

Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u „Kabali” postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji – pa i u svakodnevnom životu – obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam „magičnih brojeva” koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja.

Luka Popović (Vikipedija)

U novoj epizodi „Nauke 50” autor serije Stanko Stojiljković na temu svetlost, razgovara sa prof. dr Lukom Popovićem. Svetlost je deo spektra elektromagnetnog zračenja iz opsega talasnih dužina vidljivih golim okom. Nekad se kaže i vidljiva svetlost što bi bio pleonazam da se termin svetlost ne koristi i u širem smislu da označi elektromagnetno zračenje bilo koje talasne dužine (recimo ultraljubičasti zraci, koje čovek ne vidi golim okom, a koji izazivaju fluorescenciju raznih materijala, često se nazivaju crnim svetlom).

Oko hiljadu milijardi fotona sa Sunca svake sekunde padne na vrh čiode u sunčanom danu. Kolika je to energija? Zašto sve biljke i životinje, uključujući čoveka, isijavaju stalnu količinu fotona, srazmernu stepenici svoga razvića u evoluciji? Pretpostavlja se da tahioni putuju brže od svetlosti, znači li to da putuju unatrag kroz vreme? Gledajući emisiji razotkrijte šta smo još zanimljivo istražili o svetlosti.

Autor serije Stanko Stojiljković
Urednik serije Aleksandra Daničić
Montaža Vladimir Jović
Režija Milica Mitrović


OD BOGA DO KVARKA: MOLEKUL

četvrtak, 11. januar 2017, 15,15 RTS2

Koliko hemijskih elemenata učestvuje u gradnji čovekovog tela? Koliko su opasni stimulativni molekuli? Hoće li naučnici praviti molekule od kojih će sklapati život savršeniji od evolucionih uzora?

Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u „Kabali” postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji – pa i u svakodnevnom životu – obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam „magičnih brojeva” koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja.

Dušan Sladić (Vikipedija)

U novoj epizodi „Nauke 50” autor serije Stanko Stojiljković u razgovoru sa prof. dr Dušanom Sladićem sa Hemijkog fakulteta u Beogradu otkriva sve misterije molekula.

Celokupan materijalni sveta, sastoji se od molekula i još sitnijih atoma. Zna li se konačan zbir molekula ili je to potraga bez kraja i koliko su ih naučnici do sada veštački stvorili? „Život je postao materija hemije”, upozorio je Džejms Votson koji je, s Frensisom Krikom, 1953. protumačio hemijsko ustrojstvo DNK.

Koliko će molekula, prirodnih ili sintetičkih, biti poznato za narednih sto godina teško je predvideti. Ali poznajući njihove osnovne hemijske zakonitosti, broj može biti neograničen. Danas ih ima više od 70 miliona. Bekrajno raznoliko živi svet zasniva se na molekulima različitih sastava, svojstava i funkcija. Molekulima koji su se milionima godina beskonačno kombinovali.

Od ogromnog broja prirodnih molekula prvo je nastala voda, od kiseonika i vodonika, pod veoma surovim uslovima na Zemlji pre tri-četiri milijarde godina. Zahvaljujući fizičkim i hemijskim svojstvima atoma kiseonika i vodonika, molekulu vode pripisuju se „božanske osobine”, jer se na njima zasniva raznolikost biljnog i životinjskog sveta na Zemlji.

Autor serije Stanko Stojiljković

Urednik serije Aleksandra Daničić

Montaža Vladimir Jović

Režija Milica Mitrović

 


OD BOGA DO KVARKA: EVOLUCIJA

četvrtak, 14. decembar 2017, 15,15 RTS2

Da li je čovek prestao da evoluira? U kojoj je meri čovek odgovoran za sopstvene evolutivne promene? Da li je evolucija rezultat nasumičnih mutacija i selekcija usled borbe za opstanak? Zbog čega je nestalo, čak, 99,99 odsto svih vrsta biljaka i životinja koje su ikada postojale?

Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u „Kabali” postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji – pa i u svakodnevnom životu – obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam „magičnih brojeva” koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja.

Aleksej Tarasjev (Vikipedija)

U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja. U ovoj epizodi „Nauke 50” autor serije Stanko Stojiljković u razgovoru sa prof. dr Aleksejem Tarasjevim otkriva razvoj evolucije.

Aleksej Tarasjev je evolucioni biolog, naučni savetnik i rukovodilac Odeljenja za evolucionu biologiju na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković” u Beogradu. Takođe je i ekspert u Ujedinjenim nacijama za biološku sigurnost. Objavio je više radova iz evolucione ekologije i ekološke genetike u međunarodnim i domaćim naučnim časopisima, kao i o istoriji i statusu savremene biologije. Autor je knjige „Biologija i kreacionizam”. Član je Nacionalnog saveta za biološku sigurnost. Sa nama razgovara u emisiji o evoluciji svih živih bića od postanka do danas.

Autor serije Stanko Stojiljković

Urednik serije Aleksandra Daničić

Montaža Vladimir Jović

Režija Milica Mitrović

 


OD BOGA DO KVARKA: SOFTVER

Četvrtak, 7. decembar 2017, 15,15 RTS2

Čime je grofica Ada Bajron King zadužila čovečanstvo? Ko je prvi izgovorio reč – softver? Šta je pod tim podrazumevao? Da li je Alan Tjuring prvi propisao koncept softvera u jednom naučnom članku? Podseća li svakodnevica svakog poslovnog čoveka na najprostiji algoritam? Ko su najčuvenije programerke u svetu?

Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u „Kabali” postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji – pa i u svakodnevnom životu – obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam „magičnih brojeva” koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja.

U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja.

Sanja Vraneš

U novoj epizodi „Nauke 50”, autor serije Stanko Stojiljković u razgovoru sa. dr Sanjom Vraneš, direktorom Instituta „Mihajlo Pupin” i redovnim profesorom Univerziteta u Beogradu, govori o prednostima usavršavanja softverskih sistema. Da bi računarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućm programima koji će njime upravljati.

Ova komponenta računarskog sistema zove se softver. Ona predstavlja način zapisa algoritama u obliku koji je razumljiv računaru. Povezan je sa hardverom, koji predstavlja komponente računara. Softver se sastoji od programa i biblioteka, kao i dokumenata koji su povezani sa njima.

Saznajte nešto više o persijskom matematičaru Muhamed Al Horezmiju, koji je algoritam uveo u matematiku i napisao knjigu o indijskoj veštini računanja gde u arapsku matematiku uvodi indijske cifre i decimalni brojni sistem. Ova knjiga biva kasnije prevedena na latinski kao Algoritmi de numero indorum.

Danas se reč algoritam često vezuje za pojam računarstva mada uopšteno algoritam možemo smatrati kao uputstvo kako rešiti neki zadatak ili problem. Euklidov algoritam je na primer efikasan način za određivanje najvećeg zajedničkog delioca datih brojeva. Dobio je ime po starogrčkom matematičaru Euklidu, koji ga je naveo u knjizi svojih Elemenata. Ovu teoriju 1844. godine dokazuje Gabrijel Lame i time označava početak teorije kompleksnosti. Razvijanjem metoda u 20. veku efikasnost Euklidov algoritma se poboljšava.

Gledajući emisiju saznajte da li postoje programi veštačke inteligencije, koji pišu naučne članke i obmanjuju recenzente? Hoće li u budućnosti mašine programirati same sebe?

Autor serije Stanko Stojiljković
Urednik serije Aleksandra Daničić
Montaža Vladimir Jović
Režija Milica Mitrović


OD BOGA DO KVARKA: KOSMOS

Četvrtak, 9. nov. 2017, 10,30 RTS2

Zašto kosmos postoji? Šta se pouzdano zna o kosmosu, a šta je izvan našeg opsega saznanja? Koliko su daleko stigli naučnici zamišljajući budućnost kosmosa?

Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u „Kabali” postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji – pa i u svakodnevnom životu – obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam „magičnih brojeva” koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja.

Milan Dimitrijević

U novoj epizodi „Nauke 50” autor serije Stanko Stojiljković u razgovoru sa prof. dr Milanom Dimitrijevićem iz Beogradske Opservatorije otkriva tajni svet kosmosa.

Naučnici obožavaju misterije, jer rešavanje jedne otvara spektar mogućnosti za nova istraživanja. Tako je i uvod koji je otvorio perspektivu za odgovore odakle dolaze kosmički zraci izuzetno visokih energija i šta ih stvara i od kojih čestica se sastoje, bila duga tajna Sunčevog sistema. U emisiji vam dajemo sve odgovore o kosmosu od nastanka pa do danas kako je tekao njegov razvojni put.

Gledajući emisiju, saznaćete hoće li ljudski um ikada biti u stanju da do tančina istraži kosmos? Pojedini futurolozi nagovešćuju da će jednoga dana dovoljno napredna civilizacija iznova stvoriti ceo kosmos, da li je to moguće? Gde je kraj kosmosa?

Autor serije Stanko Stojiljković
Urednik serije Aleksandra Daničić
Montaža Vladimir Jović
Režija Milica Mitrović


četvrtak, 2. nov. 2017, 15:15

„Najelementarniji događaji u kosmosu dešavaju se potpuno slučajno, bez ikakvog prethodnog uzroka”, ističe kvantni fizičar prof. dr Vlatko Vedral sa Univerziteta Oksford.

Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u „Kabali” postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji – pa i u svakodnevnom životu – obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam „magičnih brojeva” koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja. U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja.

U novoj epizodi „Nauke 50” autor serije Stanko Stojiljković u razgovoru s prof. dr  Vlatkom Vedralom otkriva tajni svet kvanta. Vlatko Vedral nakon završene Matematičke gimnazije u Beogradu nastavlja školovanje u Londonu, gde je doktorirao fiziku na Imperijal koledžu. Sada je direktor Instituta za bioinspirisane kvantne tehnologije, koji funkcioniše u okviru oksfordske Martin škole.

Vlatko Vedral

Taj institut je posvećen istraživanjima uzbudljive mogućnosti da živi biološki sistemi u svom funkcionisanju koriste kvantne efekte, s krajnjim ciljem da se kopiraju rešenja koja iznalazi priroda i dizajnira arhitektura buduće kvantne tehnologije koja će pomoći u rešavanju izazova sa kojima se suočava čovečanstvo u 21. veku. Brojne nagrade došle su kao priznanje za njegov doprinos razvoju nauke.

Gledajući emisiju, saznaćete kako nastaje kvantna muzika i u čemu kvantni fizičari nisu saglasni s klasičnim fizičarima. Saznaćete i da li je kosmos beskonačni kvantni kompjuter i može li se u Las Vegasu steći bogatstvo na osnovu kvantne fizike.

 

Autor serije Stanko Stojiljković
Urednik serije Aleksandra Daničić
Montaža Vladimir Jović
Režija Milica Mitrović


OD BOGA DO KVARKA: VODA

četvrtak, 26. okt. 2017, 15.30, RTS 2

Može li se u kosmosu preživeti bez vode? Zašto je voda bitna za čoveka i sva živa bića na zemlji? Koliko su ugroženi resursi pijaće vode u svetu? S kojeim se opasnostima možemo suočiti u budućnosti?

Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u „Kabali” postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji – pa i u svakodnevnom životu – obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam „magičnih brojeva” koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja.

Branislav Simonović

Led ima manju gustinu od vode i zahvaljujući tome lednici plivaju na površini vode i time štite biljni i životinjski svet u vodi od smrzavanja.Moglo bi da se kaže da je zbog ove anomalne osobine vode i došlo do tragedije Titanika 1912. godine. Da je gustina leda veća od gustine vode, lednici ne bi plivali po površini vode.  Molekul je najmanja jedinica nekog jedinjenja koja ima fizičke i hemijske osobine tog jedinjenja. Tako je i sa molekulom vode. Molekuli mogu da se razlože na svoje sastavne delove, na atome, ali se onda gube fizičke i hemijske osobine tog jedinjenja. Drugim rečima, voda više nije voda kad se razloži na svoje sastavne elemente, na vodonik i na kiseonik.

Grčki filozof Empedokle govorio je da hemijske promene nastaju iz emocionalne ljubavi ili ne ljubavi. Ljubav između dve supstance čini da se one ujedine i nagrade treću supstancu. Danas se to u hemiji naziva afinitetom. Takođe, ako supstance počnu da mrze jedna drugu, onda će se one razložiti. Sledeći Empedokleovu misao možemo da kažemo da je u hemiji kao i u životu. Iz ljubavi se stvara nešto novo, a iz mržnje se rastura, razlaže ono što je stvoreno.

Voda koju danas imamo na Zemlji je ista ona voda nastala degazacijom Zemlje. Samo je starija nekoliko stotina miliona godina. Voda koja je nestala u prostoru nadoknađena je istim geološkim procesima kao pri nastajanju okeana. Oko 70% Zemljine površine pokriveno je vodom. Sadašnje obale su tu gde jesu jer je velika količina vode zadržana u polarnom ledu i lednicima. Potpunim otapanjem polarnog leda i lednika nivo okeana bi se podigao za oko 80 metara.

U emisiji autor serije Stanko Stojiljković na ovu temu razgovara sa prof. dr Branislavom R. Simonovićem, koji je ceo radni vek proveo  u Institut u za opštu i fizičku hemiju, čiji je bio i direktor. Bavi se osnovnim i primenjenim istraživanjima u fizičkoj hemiji, biotehnologiji i zaštiti životne sredine, najviše istraživanjem vode. Član je u više naučnih društava i institucija  i dobitnik brojnih nagrada i priznanja iz svoje oblasti u zemlji i inostranstvu.

Autor serije Stanko Stojiljković

Urednik serije Aleksandra Daničić
Montaža Vladimir Jović
Režija Milica Mitrović

(Izvor RTS)


Nauka 50: Od Boga do kvarka

Da li ste se ikad zapitali može li se s pedeset reči dočarati sve što nas okružuje – vasceli kosmos i ustrojstvo čoveka? Ako niste, svakog četvrtka (počev od 19. oktobra) uključite Drugi program RTS-a (15,15 sati) i sve ćete saznati. Sagovornici su vrhunski srpski naučnici u zemlji i rasejanju.

Pedeset ni po čemu nije osobit broj, ali nije ni nezanimljiv. Pitagorejci ga nisu slavili, iako su brojevima pripisivali božanska svojstva. Ni savremeni matematičari ga ne izdvajaju. Deljiv je sa 1, 2, 5, 10, 25 i sa samim sobom, rimski se piše kao veliko latinično slovo L, u računarskom ili digitalnom obliku to je niz od 110010, u „Kabali” postoji 50 kapija mudrosti i 50 kapija nečistoće, u religiji – pa i u svakodnevnom životu – obeležava veliki jubilej, u procentima označava savršenu polovinu, u fizici je jedan od sedam „magičnih brojeva” koji predstavljaju zbir izuzetno čvrsto povezanih protona ili neutrona u jezgru atoma, a u hemiji je to atomski broj kalaja

U sledećim sedmicama naši sagovornici razotkriće vam šta svaki od navedenih pojmova oličava u duhu najnovijih naučnih saznanja i u svetlu najdrevnijih tumačenja.

Dejan Stojković (Vikipedija)

U prvoj epizodi autor serije Stanko Stojiljković u razgovoru sa prof. dr Dejanom Stojkovićem otkriva tajni svet „crne rupe”. Prof. dr Dejan Stojković, američki naučnik srpskog porekla, poznat je po istraživanjima u oblasti kosmologije, gravitacije i fizike elementarnih čestica. Njegovih pedesetak naučnih radova o višedimenzionalnim svetovima imaju izuzetnu citiranost, koja daleko prevazilazi i okvire evropske nauke. U Stojkovićevom opusu najviše pažnje privlače istraživanja o mini „crnim rupama”, koja su bila izuzetno aktuelna prilikom pokretanja „Velikog hadronskog sudarača” (LHC) u CERN-u.

Doktor Stojković je, zajedno sa saradnicima sa Državnog univerziteta Njujorka u Bafalu, odgovorio na pitanje da li nas kakvom greškom CERN-a može progutati „crna rupa”. Njegov Black Max program se danas koristi na dva eksperimenta u CERN-u kao model kojim se procenjuje da li se takvi objekti mogu formirati u akceleratorima i ako ipak nekako nastanu, da li su zaista krajnje opasni po sam akcelerator, obližnju Ženevu, ostatak planete i dobar deo Sunčevog sistema. Black Max program sadrži sve ono što znamo o „crnim rupama”.

U emisiji ćete saznati postoje li „crne rupe” blizu Sunčevog sistema i koliko su one temeljno proučene. Saznaćete i može li na akceleratoru kakav je LHC u CERN-u nastati „crna rupa” koja bi bila opasna za svet i kako se u Srbiji, uz toliko važnijih potreba, može opravdati ulaganje u fundamentalna istraživanja.

Autor serije Stanko Stojiljković
Urednik serije Aleksandra Daničić
Montaža Vladimir Jović
Režija Milica Mitrović

(Izvor RTS)

O autoru

Stanko Stojiljković

5 komentara

Ostavite komentar