ДИГИТАЛНИ ДОМОРОЦИ

САГОРЕВАЊЕ ТЕХНОМОЗГА

Од рођења умрежени (Википедија)

Од рођења умрежени (Википедија)

Друштвене мреже на Интернету утичу на човековом централни нервни систем. Да ли то значи да он, управо, еволуира?

Мења ли Интернет наш мозак?

Друштвене мреже то, свакако, чине, назначује једно истраживање на Универзитету Колеџ у Лондону. Установљено је, наиме, да су у непосредној спрези број познаника које неко има на „Фејсбуку” и поједина мождана подручја.

Кључну улогу у свему томе
играју две амигдале (скупина
једара у испупченом делу
слепоочног режња великог
мозга), које су у спрези с
меморијом и осећањима.

Није још јасно да ли новотехнолошко друштвено повезивање подстиче сиву масу или су људи са извесним нервним одликама пријемчивији за спријатељивање. Поменуте области су, иначе, укључене у стварање друштевених веза, памћење и аутизам, што је поткрепљено снимцима мозга у три димензије.

Истраживачи су узели у обзир пријатеље на „Фејсбуку” и у стварном животу сваког учесника у огледу и открили чврсту везу између збира „виртуелних другара” и количине сиве масе у извесним деловима мозга. И да изненађење буде веће: број привидних је у сразмери с пријатељима од крви и меса! Искрсава узбудљиво питање за научнике: да ли мождано устројство (структура) с временом трпи промене (еволуира)?

Прилагодљиво променљив

Одговор ће, без сумње, помоћи да се сазна да ли је то због коришћења Интернета или није. Кључну улогу у свему томе играју две амигдале (скупина једара у испупченом делу слепоочног режња великог мозга), које су у спрези с меморијом и осећањима.

Претходна проучавања поткрепила су спону између количине сиве масе (састављена од тела неурона) у амигдалама и обима и сложености дружења људи у стварном животу. У ткиву сиве масе се, иначе, обрађују мисаоне збивања.

Свеприсутност Интернета
и његов утицај на наш живот
у данашње време су неизбежни.

Још три области мозга су повезане са опсегом нечијег дружења на Интернету, али нема назнака да исто важи и у стварном животу. Горњи слепоочни режањ и средишње слепоочне вујуге (gyrus) укључени су у тзв. друштвено опажање, препознавање и тумачење туђих погледа и израза на лицу, а енторинални кортекс је веома битан за памћење лица и имена.

Свеприсутност Интернета и његов утицај на наш живот у данашње време су неизбежни, иако су размере потоњег недовољно познате. У сваком случају, људски мозак је прилагодљив (пластичан) и с протоком времена променљив.

Хоће ли то помоћи да разумемо да ли се мења (еволуира) или не у сагласју с новим видовима друштвеног повезивања?

Тиме су се позбавили Гери Смол, веома цењени амерички неуронаучник, и његова супруга Гиги Ворган, публициста, у књизи „Интернет мозак” (издавач Психополис институт из Новог Сада). Да ли дититална цивилизација обликује мозгове наше деце?

И без имало околишања на самом почетку веома занимљивог и поучног штива написали су: „Услед садашње технолошке револуције, наши мозгови управо у овом тренутку еволуирају – брзином као никад до сада. Еволуција мозга и усавршавање језика наставља се и данас у дигитално доба”. Превасходно је то уочљиво код малолетника, „дигиталних домородаца”, који и не знају за свет без рачунара, телевизора, мобилних електронских справа.

Пораст интелигенције

Читање шуштећих књига и новина од 1992. до 2004. у САД опало за 28 одсто у узрасту од 18. до 34. године! Чак и у најранијем детињству мозак је свакодневно више сати изложен деловању технологије, што је обелоданило истраживање на Универзитету Тексас 2007. године. Необуздана високотехнолошка поплава нас је „гурнула у стање сталне делимичне пажње”, које Линда Стоун, стручњак за рачунарске програме, описује као увек бити заузет – све помало проверавати, никада се ни на шта не усредсредити.

Неуронаучница Сузан Гринфилд, са
Универзитета Оксфорд,
подигла је велику прашину
тврдећи да ће људски ум у 21.
веку начисто подетињити.

Бесконачни сати непрекидне дигиталне повезаности изазивају јединствену врсту можданог стреса, прозваног „сагоревање техномозга”, која прети да постане навелико распрострањена. Данашњи малолетници тако проведу више од пуног радног времена сваког дана.

Дигитални мозак (Википедија)

Дигитални мозак (Википедија)

Насупрот томе налази се податак да непрестано расте просечни коефицијент интелигенције, а да способност истовременог обављања више задатака без грешке побољшава! То су саопштили новозеландски научници, имајући најпре на уму компјутерске игрице.

Својевремено је неуронаучница Сузан Гринфилд, са Универзитета Оксфорд, подигла је велику прашину тврдећи да ће људски ум у 21. веку начисто подетињити, да ће бити неспособан за дужу пажњу и уживаљавање, због чега ће имати замућени осећај сопства. Астроном и писац Клифорд Стол једном се запитао: „Зашто се зависници од дроге и добри познаваоци рачунара називају корисницима”?

Ако сте приметили, дигитални воз се захуктава; ко не ускочи личиће на Робинзона 21. века.

Станислав Островски

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар