ДАРВИНОВА НИТ

УКУСНИЈИ ЗА КОМАРЦЕ

Воле микробиоту (Википедија)

Одговор је и више него једноставан – све зависи од такозване микробиоте људске коже, односно непатогених бактерија и гљивица и комбинације њихових мириса на основу које комарци процењују.

Колико пута вам се десило да се ујутру пробудите пуни уједа, а да се особа или особе са којима сте спавали у соби не пожале чак ни на једног комарца? У народу ћете чути разна објашњења за овај феномен – да имате слатку крв коју комарци намиришу те вас зато нападају, да баш вашу крвну групу комарци највише воле, да имате лепу кожу, да сте знојави или да једете храну која посебно привлачи комарце као што су бели лук или јабуково сирће.

Иако су сва ова објашњења симпатична – а нека можда чак и звуче веродостојно – научна истраживања су показала да ниједно од њих нема заправо никакве везе са тим да ли ће вас комарци уједати или не. Како ово питање заокупља и научнике, а не само обичан свет, велики број истраживања усмерен је управо ка разумевању дијететских навика и избора хране комараца. Један од разлога јесте и нада да ће се на тај начин моћи манипулисати њиховим понашањем и тиме боље контролисати преношење болести и зараза на људе.

Процењује се да човек има око милион
бактерија најразличитијих врста на
квадратном сантиметру коже. То значи
да комарци заправо не бирају своје жртве
или оброке на основу нас самих, већ на
основу композиције микроорганизама
који живе на нашој кожи.

До одговора на питање из наслова овог текста недавно су дошли истраживачи са холандског Универзитета у Вагенингену. Наиме, они тврде да је за уједе комараца најодговорнија такозвана микробиота људске коже, односно скуп непатогених бактерија и гљивица, које заједно испуштају одређене комбинације мириса, на основу којих комарци процењују колико је неко ,,укусан”.

Илустрација (Википедија)

Микробиоте живе на нашој кожи, у порама и фоликулима косе. Они емитују мирисе у форми испарљивих органских једињења. Важно је истаћи да се микробиота наше коже не преноси тек тако људским контактом. Процењује се да човек има око милион бактерија најразличитијих врста на квадратном сантиметру коже. То значи да комарци заправо не бирају своје жртве или оброке на основу нас самих, већ на основу композиције микроорганизама који живе на нашој кожи.

Разноврсност микробиотa на нашој кожи највише зависи од нашег окружења – од хране коју једемо и места на коме живимо. Све оно што додирнемо, поједемо или попијемо има потенцијала да доведе нове микробе на нашу кожу.

Поред тога, нека истраживања показују да на садржај микробиоте на кожи особе у мањој мери може да утиче и генетика. Тако научници сматрају да генетичке варијације утичу на то колико је нечија кожа пријемчива разним врстама микроба који живе на њој. То може да буде или кроз генетички контролисану производњу протеина у кожи која служи као баријера и спречава микробе да се населе и размножавају на кожи, или кроз неке друге аспекте као што су тенденција ка знојењу или масноћа коже.

Ипак, ни холандски научници нису решили све непознанице. Ми сада јесмо сигурни у то да комарци нападају људе у зависности од бактерија који живе на њиховој кожи, али не знамо на основу чега мирис неких микробиота преферирају више од неких других. Када бисмо и то знали, онда бисмо можда могли да променимо или бар покушамо да променимо садржај бактерија на нашој кожи и на тај начин постанемо мање атрактивне мете комарцима!

(Ивана Николић, ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар