Popularni lekovi za mršavljenje na bazi „semaglutida” mogli bi delovati na složeniji način nego što se dosad pretpostavljalo. Iako se učinak uglavnom pripisuje smanjenju apetita, novo istraživanje na miševima upućuje na to da dugoročni gubitak kilograma ne zavisi samo od suzbijanja gladi, piše Science Alert. Studija objavljena u časopisu PNAS otkriva da moždane ćelije poznate kao neuroni gladi moraju ostati funkcionalne da bi semaglutid postigao puni učinak na smanjenje telesne težine. Taj nalaz se na prvi pogled čini protivrečnim, jer postavlja pitanje zašto bi lek za mršavljenje zavisio od ćelija koje podstiču glad. U sklopu studije, Mateus dʼAvila sa Univerziteta Jejl i saradnici proučavali su moždane ćelije koje regulišu energetsku ravnotežu tela. Ti neuroni, naučno poznati kao AgRP neuroni, aktiviraju se kada telu nedostaje energije.
„Oni se često opisuju samo kao neuroni gladi, ali to je preveliko pojednostavljenje”, objasnio je dotični naučnik. „Raniji naučni radovi naše laboratorije, a i drugih, pokazali su da ti neuroni koordinišu mnogo širi odgovor na energetski deficit. To uključuje i način na koji telo aktivira i troši uskladištenu energiju, poput masnih zaliha.” Naučnici su s nekoliko postupaka poremetili funkciju tih neurona kod ženki miševa, a zatim su im davali lek što oponaša prirodni hormon koji se oslobađa nakon obroka i mozgu signalizuje sitost. Učinak mu je smanjenje apetita, usporavanje pražnjenja želuca i pomoć u regulaciji šećera u krvi.
Tokom tretmana ženke miševa s blokiranim neuronima gladi i dalje su jele manje. Međutim, metabolički odgovor bio je oslabljen i vratile su izgubljenu težinu u roku od 15 dana. Za razliku od njih, miševi s funkcionalnim neuronima zadržali su nižu telesnu masu. Istraživače je najviše iznenadilo što su glodari koji su vraćali kilograme i dalje unosili manje hrane, u nekim slučajevima čak i od kontrolne grupe. To je pokazalo da se kod ženki miševa puni učinak leka ne može objasniti isključivo smanjenim unosom hrane. Kada su pomenuti neuroni nisu bili funkcionalni, smanjila se i sposobnost tela da koristi energiju iz masnih zaliha. I to je potvrđeno dodatnim eksperimentima. Pokazalo se da ometanje neurona gladi ili blokada puteva za korišćenje masnih zaliha slabi učinak leka na telesnu težinu. Naučnici su takođe uočili da dugotrajna terapija menja ćelijsku aktivnost, potrošnju energije i veze AgRP ćelija s drugim neuronima.
Ipak, studija ima važna ograničenja. Eksperimenti su sprovedeni na miševima, a ne na ljudima, a najočigledniji učinak zabeležen je kod ženki. Mužjaci u istim uslovima nisu pokazali jednake rezultate. Na ishod su uticali i ishrana i metoda korišćena za blokadu neurona. „Ovo je pretklinička studija mehanizma delovanja i naši se rezultati zasad ne bi trebalp koristiti kao smernica za uzimanje navedenog ili drugih lekova kod ljudi”, naglasio je rukovodilac istraživanja. Naučnici nisu neposredno upoređivali rečeni sa starijim lekovima za suzbijanje apetita, stoga je prerano zaključiti da je novootkriveni mehanizam razlog dugotrajnijeg učinka. Studija iz 2025. otkrila je da brzodelujući lekovi za mršavljenje brzo blokiraju AgRP neurone, a jača blokada povezana je s većim smanjenjem unosa hrane. Kada suveštački reaktivirali te neurone, životinjama se delimično vratio apetit.
Druga studija na miševima identifikovala je zasebnu grupu neurona u moždanom stablu koji su ključni za učinak pominjanog leka na apetit i težinu, ali ne i za nuspojave poput mučnine. Najnovije istraživanje ne osporava ranije nalaze o kratkoročnom uticaju na apetit. Umesto toga otkriva drugačiju ulogu pominjanih neurona u dugotrajnom lečenju. Potrebna su nova pručavanja da bi se utvrdilo postoji li sličan mehanizam kod ljudi. Ako se nalazi potvrde, to bi moglo objasniti zašto pojedinci različito reaguju na lek i otvoriti put razvoju delotvornijih terapija.
(Ilustracija Wikipedia/Bigplankton)
(Indeks)
