Naučnici iz Bak instituta za proučavanje starenja objavili su studiju koja pokazuje da varijanta gena APOE2 može pomoći neuronima da se bolje odbrane od oštećenja povezanih sa starenjem i Alchajmerovom bolešću. Studija objavljena u časopisu Aging Cell sugeriše da APOE2 ne deluje samo kroz transport holesterola nego i kroz očuvanje DNK i smanjenje ćelijskog starenja, procesa koji se povezuje s neurodegeneracijom. Istraživači navode da osobe sa ovom varijantom gena imaju manji rizik od Alchajmerove bolesti i češće žive duže, ali da mehanizam te zaštite do sada nije bio dovoljno razjašnjen.
U istraživanju su koristili ljudske indukovane pluripotentne matične ćelije, genetski prilagođene tako da se razlikuju samo po APOE varijanti, i iz njih proizveli dve vrste neurona: inhibitorne GABAergičke i ekscitatorne glutamatergičke. Upoređivano je delovanje APOE2, APOE3 i APOE4, a dodatno je analizirano i tkivo hipokampusa starijih miševa koji nose ljudske APOE gene. Rezultati su pokazali da APOE2 neuroni gomilaju manje oštećenja DNK i snažnije aktiviraju mehanizme popravke genetskog materijala. Kada su bili izloženi zračenju ili hemoterapijskom leku doksorubicinu, ti neuroni su pokazali niže nivoe markera ćelijskog starenja, uključujući p16 i CRYAB, i očuvali zdraviju strukturu jedra u odnosu na APOE3 i APOE4.
Viša autorka studije Liza M. Elerbi rekla je da nalazi otvaraju novi pravac za terapije. „Godinama znamo da nosioci APOE2 žive duže i imaju manji rizik od Alchajmerove bolesti, ali je zaštitni mehanizam bio crna kutija. Naš rad pokazuje da su APOE2 neuroni bolji u sprečavanju i popravljanju oštećenja DNK i da se odupiru programu ćelijskog starenja koji pokreće veliki deo opadanja u kasnijem životu”. Istraživači su takođe utvrdili da dodavanje rekombinantnog APOE2 proteina APOE4 neuronima smanjuje signalizaciju oštećenja DNK nakon izlaganja zračenju. Ipak, navode da još nije potpuno jasno kojim molekularnim putem APOE2 stabilizira ovojnicu jedra i podržava popravku DNK, zbog čega su potrebna dodatna istraživanja i razvoj mogućih terapija za osobe s APOE4 varijantom, koja nosi najveći genetski rizik za Alchajmerovu bolest.
(Ilustracija Shutterstock)
(Kliks)
