Поремећаји живчаног система, као што су мождани удари, мигрене и деменција, прескочили су срчане болести и постали водећи узрок лошег здраља у целом свијту, показује нова велика студија. Више од 3,4 милијарде људи, односно 43 посто светске популације, искусило је неко неуролошко стање 2021, а то је далеко више него што се д мислило. Студију су спровеле стотине научника предвођених америчким Институтом за мерења и процену здравља (IHME), који је постао глобална референца за здравствену статистику.
Руководитељка Џејми Штајнмец из IHME рекла је да резултати показују да су поремећаји живчаног система сада „водећи сјетски узрок укупног терета болести”. Број случајева тих поремећаја порастао је 59 посто у минула три десетлећа, а повећање је углавном подстакнуто чињеницом да светска популација стари и да се број људи брзо повећава. Истраживачи су проучавали како је 37 различитих неуролошких стања утицало на лоше здравље, инвалидитет и преурањену смрт у 204 земље и територије од 1990. до 2021. Ти подаци су коришћени за процену колико је година здравог живота изгубљено због сваког од тих стања, што се назива године живота с инвалидитетом (DALY).
Више од 443 милиона година здравог живота изгубљено је због поремећаја живчаног система у целом свету 2021, што је повећање од 18 посто у односу на 1990. Међутим, ако се резултати коригују узимајући у обзир ураст и растућу свјетске популацију, DALY и смртност од тих стања заправо су се смањили за око трећину, рекли су знанственици. Далеко најгоре стање је с можданим ударима, који су одговорни за изгубљених 160 милиона година здравог живота. Следе облик оштећење мозга названо неонатална енцефалопатија, мигрена, деменција укључујући Алцхајмерову болест, оштећење живаца од дијабетеса, менингитис и епилепсија. Kогнитивно оштећење узроковано ковидом заузело је 20. место. Више од 11 милиона људи умрло је од 37 неуролошких стања у 2021, према студији објављеној у часопису The Lancet Neurology.
Kардиоваскуларне болести остале су водећи узрок смрти, одневши животе 19,8 милиона људи у свету 2022, објавио је IHME прошле године. Најчешћи међу неуролошким поремећајима су тензијске главобоље и мигрене. Најбрже растуће стање је оштећење живаца звано дијабетичка неуропатија изазвано све већим бројем случајева дијабетеса. За већину ових стања нема лека, али постоје начини да се смањи ризик, укључујући смањење стопе високог крвног притиска, дијабетеса и конзумације алкохола, „Неуролошко оптерећење у свету расте врло брзо и изазваће још већи притисак на здравство у надолазећим деценијама”, упозорио је коаутор студије Валери Фејђен. Први се пут студија о глобалном терету болести бавила утицајем неуролошких поремећаја на децу. Они су чинили готово петину свих DALY, што значи да су деца широм света изгубила 80 милиона година здравог живота само у 2019. години.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
