Стена дубоко у кречњачкој пећини у Оклахоми може да помогне у разумевању еволуције коже. Сићушна текстура детектована је на стени, и за сада је најранији познати фосил коже. Узорак је мањи од нокта, а текстура сачувана на њој, открили су палеонтолози, најранији је познати пример фосилизоване коже из различите класификације животиња познатих као амниоте. Датира од пре око 290 милиона година – 21 милион година раније од претходног сличног налаза – а чини се да је припадала гмизавцу са храпавом површином сличној оној код крокодила данас. Ново откриће је важно за спајање еволуционе историје коже, кажу научници.
„С времена на време, имамо изузетну прилику да се вратимо у далеку прошлост. Ове врсте открића могу заиста обогатити наше разумевање и перцепцију раних врста животиња”, каже палеонтолог Ајтан Мјуни са Универзитета у Торонту, који је водио истраживање. Фосилни налази могу бити богати и разнолики, али постоје делови тела који су очувани ређе од других. Меко ткиво, као што су кожа, органи и везивна ткива, разграђује много лакше него кости, и често нестане не сачувавши своју структуру.
Међутим, неке средине су добре, као пећине Richards Spur у Оклахоми. Тло је необично мекано, а недостатак кисеоника свакако је помогао успоравање разградње. Поред тога, током перма пећина је била својеврсни проводник за уља, па су угљоводоници у нафти и катран који прожимају седименте, такође, помогли очувању ткива. Локалитет је познат по богатом и разноликом скупу раних тетрапода. Неки од најранијих познатих амниота – група копнених кичмењака која укључује гмизавце, сисаре и птице – пронађени су у овим пећинама.
Новооткривени фосил је заиста посебан: кожа је карбонизована у три димензије, што је први налаз о томе из палеозоика. Уједно најранији познати сачувани фосил коже који укључује, не само спољашњи слој, већ и оно што су готово сигурно структуре повезане с дубљим слојем дермиса. „Били смо шокирани оним што смо видели јер је потпуно другачије од ма чега што бисмо очекивали. То је изузетна прилика да завиримо у прошлост и видимо како је можда изгледала кожа неких од најранијих животиња“, додао је Мјуни.
Нажалост, не зна се много о животињи којој је кожа припадала; није нађен скелет. Међутим, шљунковита површина која се не преклапа подсећа на кожу данашњих крокодила, а зглобни делови између љуски подсећају на животиње као што су змије и гуштери. Откриће показује да је врло рано, када су амниоте први пут почеле да се развијају, кожа била важан орган. „Нарочито”, пишу истраживачи у својем научном раду, „постојање епидерма са избочинама налик љускама наглашава важност ове компоненте коже амниота као баријере против суровог окружења”.
Проналазак може, такође, да служи као нови алат за тумачење накнадног развоја и појаве фоликула длаке код сисара и перја код птица. Први сисари се појављују у фосилним остацима пре око 225, а птице пре око 150 милиона година. Много тога се не зна како су се разноврсне особине различитих животињских група разишле и развиле. Истраживање је објављено у часопису Current Biologу.
(РТС)
