Другим речима, показало се да оно што је добро за црева која старе може бити добро и за мозак који стари.
Два јефтина, лако доступна додатка исхрани могу побољшати памћење код старијих људи, показало је ново истраживање. Студија, објављена у часопису Science Advances, спроведена на близанцима, утврдила је да свакодневно конзумирање два суплемента, који се могу набавити без рецепта, истовремено побољшава стање цревне флоре, односно микробиоте, и когнитивне способности. Другим речима, показало се да оно што је добро за црева која старе може бити добро и за мозак који стари.
Систем за варење учествује у многим функцијама организма, укључујући имунолошки и централни нерви систем. Научници стога сматрају да би исправно храњење бактерија одређеним пребиотицима и интервенције пробиотицима и модулације микробиома могли отворити врата лечењу мноштва болести. Налази су посебно занимљиви јер су у студији коришћени исти тестови визуелног памћења и учења који се, иначе, употребљавају за откривање раних знакова Алцхајмерове болести. У истраживању је испитиван учинак два пребиотика (несварљиве намирнице с биљним влакнима) што помажу у подстицањз цревних микроба.
Један се зове инулин, а то су дијетална влакна из класе фруктана. Други се зове фруктоолигосахарид (FOS), биљни угљени хидрат који је често у употреби као природни нискокалорични заслађивач. Оба додатка се у различитим производима могу набавити у бројним земљама. Да би испитали учинак ових додатака исхрани на старење мозга, истраживачи са Краљрвског колеџа у Лондону укључили су у студију 72 особе, односно 36 парова близанаца старијих од 60 година. У сваком пару насумично је један учесник добио пребиотик у протеинском праху, други плацебо. Студија је била двоструко слијепа, што значи да ни лијечници ни близанци нису знали тко добива што. Резултати су показали да су близанци који су узимали инулин или FOS три месеца касније постигли више резултате на когнитивном тесту.
У новој студији посебно је занимљиво то што је показала да су суплементи, такођ,р били повезани с малом променом у микробиотама близанаца који су их узимали. На пример, корисне бифидобактерије биле су обилније код близанаца који су уносили инулин или FOS. Зашто је истраживање урађено на близанцима? Таква испитивања имају важну улогу у медицини, особито када се жели да се искључе неки генетски или чиниоици средине на исходе студија.
Kада се проучавају утицаји исхране на здравље, близанци су најбољи кандидати јер су слични по много чему – имају врло сличну генетику, одрастали су у сличним условима са истим родитељима, одликују се сличним когнитивним способностима и начинима живота итд. Захваљујући томе лакше је препознати да ли је за неке регистриране исходе уистину заслужан неки фактор у исхрани. Краљевски колеџ, иначе, има највећи регистар одраслих близанаца у Великој Британији.
Аутори у уводу научног рада пишу да су студије раније показале да подстицање промена у цревној микробиоти може променити и физиологију мишића и когнитивно понашање: „Цревна микробиота може играти улогу у анаболичкој отпорности старијих мишића и у когницији”. А Мери Ни , истраживачица геријатријске медицине из исте научне установе додаје: „Узбуђени смо што видимо ове промене за само 12 седмица. Ово делује веома обећавајуће за побољшање здравља мозга и памћења у старијој популацији. Разоткривање тајни осовине црева и мозга могло би понудити нове приступе за дужи и здравији живот.”
Резултати су посебно сважни зато што је становништо широм света све старије. Потписици научног чланка истичу да је последица тог тренда пораст преваленције разних стања повезаних са старењем и продужење времена које људи проводе с морбидитетима повезаним са старењем, а то укључује губитак мишићне масе и когнитивни пад: „Преваленција деменције расте глобално, а како популација стари препознавање когнитивних промена које се могу догодити као део здравог старења постајаће све важније за истраживаче и клиничаре”.
Нека ранија истраживања на глодарима показала су да додаци богати влакнима, попут инулина и FOS-а, могу помоћи тзв. добрим бактеријама да напредују у микробити дебелог црева. А поједине су повезане с побољшањем когнитивних функција мишева и људи. Међу најпознатијим поремећајима је тзв. синдром иритабилног црева (IBS), за који се сматра да је у око 60 одсто случајева повезан с нарушеном цревном микробиотом, често услед цревне инфекције изазване једењем контаминиране хране.
Поремећаји цревне микробиоте повезани су с бројним стањима и болестима, а медицина све више успешно делује у том подручју. Доказа о блиској вези између црева и мозга протеклих година је све више тако да неки научници данас црева називају „другим мозгом”. Међутим, начин на који ова два нервна система сарађују за сада је још тајна. Један од занимљивих налаза студије је да узимање наведених додатака исхрани није утицало на мишићну масу, упркос чињеници да су инулин и FOS важни чиниоци у одржавању мишићно-коштаног система.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
