Kао што Месец утиче на наша мора и изазива плиме, такође утиче и на нашу атмосферу, заједно са Сунцем, стварајући таласе на небу.
Нова студија сада показује како неки „небески таласи” одјекују око Земље, у ствари, веома слично како би „звечали” и унутар звона. У води, таласи се шире преношењем енергије. Енергија се шири и нашим небом, од ствари које емитују топлоту до гравитационог повлачења небеских тела, пише Франс прес. Ови атмосферски таласи не крећу се исто као океански, али и даље су препознатљиви, ако неко зна шта треба да гледа: кретање уско сабијеног ваздуха, у џеповима хиљаду километрима дугим.
Претходне студије биле су усмерене на локализоване просторе и ограничене временске скале, што омогућава детекцију небеских таласа између 1.000 и 10.000 километара дужине, са таласном фреквенцијом од неколико сати. Али, подаци који су недавно постали доступни отворили су много ширу слику по овом питању. Европски центар за средњорочне временске прогнозе (ECMWF), обезбеђује податке из сата у сат за атмосферске податке у целом свету, за пет дана. Такође, тај сајт упоређује те податке и са историјским мерењима, која датирају од 1979. године.
То је омогућило Такаташију Сакасакију са Kјото универзитета и научнику за испитивање атмосфере Kевину Хамолтону са Хавајског универзитета да испитају податке о атмосферском притиску у последњих 38 година, укључујући небеске таласе између два сата и два дана, и таласне дужине веће од 5.000 километара. На овој скали, научници су могли да примете и неке унапред откривене месечеве и сунчеве атмосферске таласе, заједно са глобалним резонантним модалитетима, које је предвидео још Пјер-Симон Лаплас, француски физичар из 19. века.
Уколико ти таласи путују ваздухом правом брзином и на правој висини, они могу да се ускладе са атмосфером, стварајући резонанцу. То таласима омогућава да оформе довољно стабилан образац да вибрира кроз целу атмосферу, као што звук одзвања у звону. И заиста, научници су открили много ових резонантних небеских таласа, који су се проширили целом планетом, и допринели утиску „звоњења звона у атмосфери”. То укључује и многе резонантне модалитете који круже тропским пределима. „Kад све збројимо, испада да наша атмосфера звони попут звона”, каже Хамилтон.
(Извор Б92)
