Ново истраживање помаже у расветљавању сложених односа гојазности, исхране и ДНK. Прекомерна дебљина је постала епидемија.
Научници са Универзитета у Вирџинији идентификовали су 14 гена који могу да доведу и три која могу да спрече повећање телесне тежине. Налази отварају пут за третмане који би се користили у борбу против здравственог проблема који погађа све више људи широм света. „Знамо за стотине варијанти гена за које је већа вероватноћа да ће се појавити код особа које пате од гојазности и других болести. Али већа вероватноћа да ће се појавити не значи да ће изазвати болест”, кажу научници.
„Очекујемо да ће наш приступ и нови гени које смо открили убрзати развој третмана за смањење телесне тежине”.
Ова неизвесност је главна препрека за идентификацију циљева за лечење гојазности. Да би превазишли ову баријеру, научници су развили аутоматизовани систем за истовремено тестирање стотина гена на узрочну улогу у гојазности, пише Science Daily. „Наш први круг експеримената открио је више десетина гена који проузрокују и три гена који могу да спрече гојазност”, рекла је Ејлин О’Рурк са Одељења за ћелијску биологију Медицинског факултета и из Роберт М. Берн центра за истраживање кардиоваскуларних болести и додала: „Очекујемо да ће наш приступ и нови гени које смо открили убрзати развој третмана за смањење телесне тежине”.
Гојазност и наши гени
Ново истраживање помаже у расветљавању сложених односа гојазности, исхране и ДНK. Гојазност је постала епидемија, коју у великој мери покрећу висококалорична исхрана богата шећерима. Свеприсутан седалачки начин живота такође има велику улогу. Али и наши гени имају важну улогу, регулишући складиштење масти и утичући на то колико добро наша тела сагоревају храну. „Дакле, ако можемо да идентификујемо гене који претварају вишак хране у маст, могли бисмо и да покушамо да их инактивирамо лековима”, рекла је О’Рурк.
Научници су идентификовали стотине гена повезаних са гојазношћу – што значи да су ти гени, мање или више, заступљени код људи који су гојазни, него код људи са здравом тежином. Изазов је утврђивање који гени имају узрочну улогу тако што директно помажу у спречавању гојазност.
(Shutterstock)
Испитивање на црвима
Црви су донели велике користи за науку. Kоришћени су за дешифровање деловања уобичајених лекова, укључујући антидепресив „прозак” и лек за стабилизацију глукозе. Што је још импресивније, у последњих 20 година три Нобелове награде су додељене за откриће ћелијских процеса који су прво примећени код црва, али су се затим показали као критични за болести попут карцинома и неуродегенеративних болести. Они су такође били фундаментални за развој терапије засноване на РНK технологији.
На пример, блокирање дејства једног од гена код лабораторијских мишева спречило је повећање телесне тежине, побољшало осетљивост на инсулин и смањило ниво шећера у крви.
У новом научном раду који је управо објављен у научном часопису PLOS Genetics, Ејлин О’Рурк и њени сарадници користили су црве за преглед 293 гена повезаних са гојазношћу код људи, с циљем да дефинишу који од гена заправо изазива или спречава гојазност. То су учинили тако што су некима увели редовну исхрану, а некима исхрану богату фруктозом. Овај модел омогућио им је да идентификују 14 гена који изазивају гојазност и три која помажу у код њеног спречавања. Изузетно је то да су открили да је блокирање деловања три гена који су спречили да црви постану гојазни довело и до тога да живе дуже и имају боље неуро-локомоторне функције. То је управо она врста користи за коју се произвођачи лекова надају да ће добити од лекова против гојазности.
Наравно, потребно је више истраживања. Али истраживачи кажу да су показатељи охрабрујући. На пример, блокирање дејства једног од гена код лабораторијских мишева спречило је повећање телесне тежине, побољшало осетљивост на инсулин и смањило ниво шећера у крви. Ови резултати, а и чињеница да су гени који се проучавају изабрани јер су повезани са гојазношћу код људи, обећавају да ће резултати бити веродостојни и код људи, кажу истраживачи.
„Терапије против гојазности су хитно потребне за смањење ове појаве како код пацијената, тако и за здравствени система”, рекла је О’Рурк и додала: „Наша комбинација људске геномике са тестовима узрочности на моделним животињама обећава да ће циљеви који су повезани са гојазношћу имати веће шансе за успех у клиничким испитивањима због предвиђене повећане ефикасности и смањених нуспојава”.
(Извор Н1)
