Гљивица испушта афродизијак због којег мужјаци желе да се паре с мртвим женкама
Научници су недавно открили да патогена гљивица Еntomophthora muscae улаже невероватан напор да искористи сексуалне нагоне кућних мува. Наиме, изгледа да је способна утјецати на њихов мозак путем снажног афродизијака који распирује пламен пожуде код здравих мужјака. Муве због њеног деловања имају већи полни нагон према супротном полу, било да је женка жива или не; што понекад значи да слећу на мртва тела пуна гљивиних спора, пише Science Alert.
Еколог Андреас Наундруп и колеге са Универзитета Kопенхаген спровели су низ експеримената у којима су мужјацима понудили избор између заражених и неинфицираних мртвих женки. Иако је број слетања на тела заражених и незаражених женки био подједнак, имали су већу склоност парењу, односно већи број покушаја, ако се близу налазила инфицирана мртва женка у касној фази отпуштања спора. Готово три четвртине мужјака изложених инфицираним женкама у касној фази отпуштања спора се њима заразило, у поређењу са 15 посто мужјака који су се покушали парити с лешевима у раној фази спорулације.
Истраживачи су затим анализирали реакције антена мужјака мува на једињења која окружују живе муве, неинфициране лешеве и заражене мртве женке у касној фази отпуштања спора. Показало се да су последње биле најатрактивније. Наундруп је желео да провери како мужјаци реагују на саме споре. Ставио је четири мушке муве у малу комору у којој су биле две зделице. У свакој зделице, која је на поклопцу имала улаз таман за величину муве, налазио се комад папира. У једној зделици папир је био посут спорама гљивица, а у другој не. Током огледа су све четири муве 43 пута слетеле на папир са спорама и 17 пута на папир без спора.
Kада су упоредили хемикалије у раној фази спорулације, касној фази спорулације и код незаражених муха, открили су посебан хемијски профил дуголанчаних алкохола и естера који на мужјаке мува делује као афродизијак. Затим анализирали једињења Е. muscae и установили да ова гљива током спорулације у касној фази испушта кључне ензиме за које је познато да производе ова једињења. Након што спора дође до прикладног домаћина, из ње расте систем мицелија који сеже у део мозга који контролише кретање. Гљивица затим манипулише мувом и тера је да се креће према вишим пределима који су погоднији за ослобађање спора, истовремено је прождирући изнутра и стварајући нове споре који на крају излазе из мртве муве.
Дакле, ова гљивица манипулише мвхама на два начина. Путем једног им улази у мозак и тера да се пењу на виша подручја, а путем другог привлачи здраве мужјаке да јој се приближе и тако сами заразе.
(Извор Индекс)
