Spektakularno slano jezero između Izraela, okupirane Zapadne obale i Jordana, izgubilo je trećinu svoje površine od 1960. godine, a povlačenje vode za sobom ostavlja mesečev pejzaž, zemlju belu od soli i izbušenu kraterima.
U zlatno doba u divnom mestu Ein Gedi posetioci su se šezdesetih mogli kupati u bazenima sa zagrejanom vodom, a zatim skočiti u Mrtvo more.
Ti opasni krateri, „jedinstveni i čudesni”, neposredna su posledica isušivanja jezera od sedamdesetih godina zbog devijacije reke Jordan i sve veće eksploatacije minerala.
Danas je to prošlost jer depresije se mogu očas formirati i postići dubinu veću od deset metara, a umnožile su se dvadeset poslednjih godina na obalama jezera.Kako se voda povlači, za sobom ostavlja naslage podzemne soli. Kada kiši, slatka voda ulazi u tlo i rastapa sol pa kako nema potpore, zemlja se urušava i formira kratere.
Grad duhova
Nekada turističko naselje Ein Gedi danas je grad duhova, izobličen kraterima u kojem su plantaže datulja napuštene i milioni šekela uloženih u turizam otišli su u vetar.Itai Gavrieli, naučnik iz Geološkog instituta u Izraelu, kaže da se hiljade udolina formira sa svake strane Mrtvog mora. Ti opasni krateri, takođe „jedinstveni i čudesni”, neposredna su posledica isušivanja jezera od sedamdesetih godina zbog devijacije reke Jordan i sve veće eksploatacije minerala.
Danas Mrtvo more prima tek 10 posto vode u odnosu na pređašnje razdoblje, jer Izrael i Jordan imaju povećane potrebe za pijaćom vodom i navodnjavanjem. Isušivanju Mrtvog mora pridonosi i otopljenje pa je primerice u julu 2021. u Sodomi, jugozapadno od Mrtvog mora, bilo izmereno 49,9 Celzijusovih stepeni.
Gidon Bromberg, izraelski direktor nevladine organizacije Ecopeace, objašnjava da su ti krateri „osveta prirode” čoveku za „nedopustivo delovanje”. „Nećemo uspeti da vratimo Mrtvo more u prethodno stanje, ali želimo da se visina vode barem stabilizuje”, kaže Bromberg.
Neizbežno propadanje
Njegova organizacija okuplja jordanske, palestinske i izraelske naučnike i zagovara povećanje desalinizacije Sredozemnog mora da bi se rasteretilo Galilejsko jezero i reka Jordan koja se uliva u Mrtvo more, u tom slučaju ona bi donosila više vode. Ecopeaceželi i da industrija podnese svoj deo odgovornosti plaćanjem većih poreza.
Naučnici smatraju da je povlačenje Mrtvog mora neizbežno u idućih stotinu godina i da će krateri nastaviti da se šire. Nakon toga jezero bi se moglo vratiti u ravnotežu jer kako se njegova površina bude smanjivala, voda će postajati slanija i isparavanje će se usporiti.
Jordansko ministarstvo za vodu smatra da rešenja treba tražiti u međunarodnoj zajednici koju treba više upoznati s problemom Mrtvog mora. U junu je Jordan, jedna od država koja ima najveći manjak vode, odustala od gradnje kanala koji bi povezivao Crveno s Mrtvim morem, a to je trebalo izvesti u saradnji sa Izraelom i Palestincima. Umesto tog kanala jordanske vlasti odlučile su da grade fabriku za desalinizaciju da bi povećale opskrbu pijaćom vodom.
Milijarda metara
Čak i da je kanal bio izgrađen, on ne bi mogao spasiti jezero, kaže Eran Halfi, hidrolog iz Naučnog instituta Arava. „Mrtvom moru nedostaje milijarda prostornih metara vode godišnje, a kanal bi mogao dovesti 200 miliona kubnih metara”, objašnjava Halfi. Naučnici smatraju da je povlačenje Mrtvog mora neizbežno u idućih stotinu godina i da će krateri nastaviti da se šire. Nakon toga jezero bi se moglo vratiti u ravnotežu jer kako se njegova površina bude smanjivala, voda će postajati slanija i isparavanje će se usporiti.
Takvu budućnost u kojoj će „more, danas amputirano, možda jednog dana povratiti ravnotežu”, Alison Ron iz Ein Gedija odbacuje i krivi čoveka jer se igrao s prirodom i zaključuje: „Trebalo bismo se stideti što smo dopustili da se to dogodi”.
(Izvor Indeks)
