Спектакуларно слано језеро између Израела, окупиране Западне обале и Јордана, изгубило је трећину своје површине од 1960. године, а повлачење воде за собом оставља месечев пејзаж, земљу белу од соли и избушену кратерима.
У златно доба у дивном месту Еин Геди посетиоци су се шездесетих могли купати у базенима са загрејаном водом, а затим скочити у Мртво море.
Ти опасни кратери, „јединствени и чудесни”, непосредна су последица исушивања језера од седамдесетих година због девијације реке Јордан и све веће експлоатације минерала.
Данас је то прошлост јер депресије се могу очас формирати и постићи дубину већу од десет метара, а умножиле су се двадесет последњих година на обалама језера. Kако се вода повлачи, за собом оставља наслаге подземне соли. Kада киши, слатка вода улази у тло и растапа сол па како нема потпоре, земља се урушава и формира кратере.
Град духова
Некада туристичко насеље Еин Геди данас је град духова, изобличен кратерима у којем су плантаже датуља напуштене и милиони шекела уложених у туризам отишли су у ветар. Итаи Гавриели, научник из Геолошког института у Израелу, каже да се хиљаде удолина формира са сваке стране Мртвог мора. Ти опасни кратери, такође „јединствени и чудесни”, непосредна су последица исушивања језера од седамдесетих година због девијације реке Јордан и све веће експлоатације минерала.
Данас Мртво море прима тек 10 посто воде у односу на пређашње раздобље, јер Израел и Јордан имају повећане потребе за пијаћом водом и наводњавањем. Исушивању Мртвог мора придоноси и отопљење па је примерице у јулу 2021. у Содоми, југозападно од Мртвог мора, било измерено 49,9 Целзијусових степени.
Гидон Бромберг, израелски директор невладине организације Ecopeace, објашњава да су ти кратери „освета природе” човеку за „недопустиво деловање”. „Нећемо успети да вратимо Мртво море у претходно стање, али желимо да се висина воде барем стабилизује”, каже Бромберг.
Неизбежно пропадање
Његова организација окупља јорданске, палестинске и израелске научнике и заговара повећање десалинизације Средоземног мора да би се растеретило Галилејско језеро и река Јордан која се улива у Мртво море, у том случају она би доносила више воде. Ecopeace жели и да индустрија поднесе свој део одговорности плаћањем већих пореза.
Научници сматрају да је повлачење Мртвог мора неизбежно у идућих стотину година и да ће кратери наставити да се шире. Након тога језеро би се могло вратити у равнотежу јер како се његова површина буде смањивала, вода ће постајати сланија и испаравање ће се успорити.
Јорданско министарство за воду сматра да решења треба тражити у међународној заједници коју треба више упознати с проблемом Мртвог мора. У јуну је Јордан, једна од држава која има највећи мањак воде, одустала од градње канала који би повезивао Црвено с Мртвим морем, а то је требало извести у сарадњи са Израелом и Палестинцима. Уместо тог канала јорданске власти одлучиле су да граде фабрику за десалинизацију да би повећале опскрбу пијаћом водом.
Милијарда метара
Чак и да је канал био изграђен, он не би могао спасити језеро, каже Еран Халфи, хидролог из Научног института Арава. „Мртвом мору недостаје милијарда просторних метара воде годишње, а канал би могао довести 200 милиона кубних метара”, објашњава Халфи. Научници сматрају да је повлачење Мртвог мора неизбежно у идућих стотину година и да ће кратери наставити да се шире. Након тога језеро би се могло вратити у равнотежу јер како се његова површина буде смањивала, вода ће постајати сланија и испаравање ће се успорити.
Такву будућност у којој ће „море, данас ампутирано, можда једног дана повратити равнотежу”, Алисон Рон из Еин Гедија одбацује и криви човека јер се играо с природом и закључује: „Требало бисмо се стидети што смо допустили да се то догоди”.
(Извор Индекс)
