АМАЗОН У СВАЧИЈОЈ ГЛАВИ

ЧОВЕК БЕЗ БУДУЋНОСТИ 2

Станко Стојиљковић

ЗАГОНЕТКА „СИВЕ МАСЕ”

То се збило кудикамо брже у људском него у мајмунском свету. Точак еволуције није заустављен: надметање за веће мозгове наставља се и у наше време.

Стивен Хокинг

Човеков мозак

Може ли човек да направи нови и замени стари мозак? Исти онакав какав му природа подарила, увећавајући га и усавршавајући у протеклих петнаест или пет милиона година.
Антички Грци су замишљали да је мека и тајновита твар у лобањи седиште душе, наметнувши строгу забрану да мозак ма које животиње заврши у човековом тањиру. Како би се избечили да виде српске сладокусце који уживају мљацкајући поховани?

Шта је то задесило човека у току еволуције и пресудно му увећало и усложило мозак?
После скорашњих проучавања, очигледно је да је непознати догађај (или више догађаја) убрзао дотично увећање. Пратећи 214 мождана гена код четири врсте – људи, макаки мајмуна, пацова и мишева, Брус Лан из Медицинског института „Хауард Хјуз” у Чикагу незапамћени скок приписују променама у „наследним циглицама” задуженим за надзирање мождане величине и устројства.
Човекови преци с изобилнијом сивом масом у глави имали су преимућство у преживљавању, зато су остављали више потомака од осталих сисара. Генетске измене које су рађале веће и сложеније мозгове веома брзо су се рашириле међу нашим прадавним прецима.
Насупрот марксистичком уверењу да из квантитета проистиче квалитет, у природној лутрији живота и смрти десило се обрнуто. Еволуциони биолози, антрополози и социолози дуго се препиру да ли је људски мозак плод несвакидашњег случаја у еволуцији.
Чини се да је строго природно одабирање наметнуло потребу за вишом интелигенцијом, из чега су произишли већи и сложенији мозгови. Точак еволуције није заустављен: надметање за веће мозгове наставља се и у наше време.

Само људски род

За сваки ген истраживачи су преобројали промене на ДНК одресцима које су условиле измене у протеинима, измеривши својеврсну „еволуциону брзину”. Шта је она разоткрила? Гени задужени за мозак претрпели су веће промене код људи и макаки мајмуна него код пацова и мишева. И још више: то се збило кудикамо брже у људском него у мајмунском свету. Људски род био је, по свему судећи, подвргнут строжем одабирању које је изискивало већу интелигенцију.
Највеће увећање мозга започело је пре пола милиона година, а настављено је са савременим човеком пре око 150 хиљада година. Еволуција човека није се десила наједном, имајући у виду тако сложен орган као што је мозак. Није и даље јасно зашто је томе био подвргнут једино људски род, а не и остале врсте.
Испоставља се, међутим, да је вероватноћа настанка разумног живота и те како скромна – мања од 0,01 одсто у четири милијарде година, сматра Ендру Вотсон, члан Британског Краљевског друштва. Чак и ако се зачне, потрајаће веома кратко у поређењу с дуговечношћу матичне планете. Веома усавршени свемирски и земаљски телескопи малтене сваког дана сниме планету око звезде која се не зове Сунце. Иако их има много сличних Земљи, веома су мали изгледи да тамо далеко пребивају разумна створења.
Несвакидашње промишљање није, свакако, прошло без опаски. Астробиолог Сет Шoстак из СЕТИ института наглашава да знамо за један облик разумног живота и да нисмо у стању да на темељу те чињенице просудимо колика је вероватноћа да он постоји на другим планетама, ако нисмо потпуно уверени да разумемо све битне еволуционе процесе.
У „Звезданим стазама” се, пак, приказује друштво знатно напредније од нашег у науци, технологији и политици. Да ли ћемо икада то достићи?
У десет хиљада година протеклих од последњег леденог доба ни у једном тренутку људска раса није се налазила у стању коначног знања и непроменљиве технологије, подсећа чувени теоријски физичар Стивен Хокинг. Постојала су извесна назадовања, као што је било мрачно доба после пада Римског царства. У минула два столећа становништво се убрзано повећавало (број житеља наше планете удвостручује се сваких четрдесет година).
Ни у потрошњи електричне струје и броју објављених научних радова нема наговештаја да ће се научно-технолошко напредовање успорити и зауставити у блиској будућности. Ако се популациони раст и пораст потрошње електричне енергије наставе садашњим стопама, око 2.600. године људи ће стајати збијени раме уз раме, а Земља ће сијати попут црвено усијаног тела!

Праисконски живот

Али то се не може наставити у недоглед. Према садашњем стању ствари, поручује Стивен Хокинг, мораћемо (нашу) галаксију да истражујемо споро и мукотрпно у свемирским бродовима који се крећу спорије од светлости, иако није сасвим искључено овладавање надсветлосним погоном. Као што је познато, теорија релативности Алберта Ајнштајна искључује свако кретање брже од светлости – око 300.000 километара у секунди!
Најсложенији систем који имамо је наше тело. Живот је, како се чини, потекао из праисконских океана који су прекривали Земљу пре четири милијарде година. Могуће је да су случајни судари атома довели до настанка макромолекула који су били у стању да се умножавају, окупљају у сложеније склопове. Пре три и по милијарде година појавио се веома сложен молекул ДНК која је основа свеколиког живота.
Будући да је биолошки развој у основи насумичан ход у простору свих генетских могућности, он је био веома спор. Сложеност или број битова информација која је кôдирана у ДНК приближно одговара броју база у молекулу. Током прве две милијарде година стопа повећања сложености мора да је била реда величине једног бита информација сваких стотину година. Стопа повећања сложености ДНК поступно је порасла до вредности од, отприлике, једног бита годишње последњих неколико милиона година али онда, пре шест до осам хиљада година, уследио је крупан напредак: појавио се писани језик.
Поруке су се могле преносити с поколења на поколење, обим сложености огромно је порастао. Информације у књигама могу се брзо ажурирати, а стопа којом је биолошка еволуција то радила са људском ДНК износи око један бит годишње. Сваке године бива објављено 200.000 нових књига, што значи обим настајања нових информација премашује милион бита у секунди. Ако је само један бит на сваких милион користан, то је и даље 100.000 пута брже од биолошке еволуције.

Лек за глупост?

Може ли се икако смањити глупост на нашој планети?
Амерички научници су изумели високотехнолошку пилулу (CH717) која побољшава мисаоне способности. Лек припада породици једињења названих ампакини, а делују тако што у мозгу повисују количину глутамата, хемијске супстанце која олакшава учење и памћење. Експеримент на 16 добровољаца, којима је био ускраћен сан, показао је да је таблета помогла да остану будни и побољшала њихову менталну моћ.
Творац пилуле је Гери Линч с Калифорнијског универзитета у Ирвину.

Јединствен преокрет

У разматрањима будућности најављује се, иначе, знатно убрзавање технолошког (друштвеног, културног итд.) напретка, на шта су многи указивали. Још 1958. прослављени пољски математичар Станислав Улам, у разговору с Џоном фон Нојманом, предсказао је да су убрзавајући корак и промене весници приближивања својеврсног јединственог преокрета у историји људске расе после којег се човеково постојање, какво познајемо, неће наставити.
Две и по деценије касније Џералд Хокинс препознао је пет крупних искорака у људском бивствовању, најавивши да ће последњи доћи 2021. и трајаће до 2053. године.

Граница 2119. године

Футуролог и изумитељ Рејмонд Реј Керзвејл претпоставља да ће се микроелектронски дизајнери који смишљају све мање и све брже чипове суочити с последњом границом 2119. када ће транзистори имати само неколико атома у пречнику, а да ће нов поступак израде удахнути нов живот Муровом закону.
Уобичајено је да се ово предвиђање везује за све врсте технологија, иако се тиче једино (и искључиво) полупроводничке индустрије.

Следећи наставак: Велика космичка сеоба