АМАЗОН У СВАЧИЈОЈ ГЛАВИ

ЧОВЕК БЕЗ БУДУЋНОСТИ 4

Станко Стојиљковић

НАДЉУДСКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

Кад се појави, биће кудикамо више у стању да унапређује властите умове брже него што је то чинила људска која ју је измислила. И од тада ће се напредак увелико убрзати.

Реј Керзвејл

Будући робот

Може ли човек да направи нови и замени стари мозак? Исти онакав какав му природа подарила, увећавајући га и усавршавајући у протеклих петнаест или пет милиона година.
Антички Грци су замишљали да је мека и тајновита твар у лобањи седиште душе, наметнувши строгу забрану да мозак ма које животиње заврши у човековом тањиру. Како би се избечили да виде српске сладокусце који уживају мљацкајући поховани?

Кад год је технологија досегла некакво ограничење, смишљена је нова која га је превазишла. Такви скокови биће све чешћи (и у краћим временским размацима), доводећи до бржих и дубљих преокрета који оличавају раскид са људском историјом.
Истински технолошки преврат, назван сингуларност, по угледу на настанак космоса у „Великом праску”, требало би да се догоди 2045. године. У 21. веку човечанство ће искусити толико свеобухватне и темељне промене да ће изгледати као да је за стотину узнапредовало 20.000 година!
Позивајући се на еволуцију живота, Реј Керзвејл је утврдио да су се нови облици и врсте све брже развијали у све краћим раздобљима, што је на крају уродило појавом човека.
Футуристи износе разноврсне предвиђања у вези са опсегом, брзином, узроком и природом најављиваног преокрета. Једна школа се окупља око Вернора Винџа који у својим списима испитује „експлозију интелигенције”, а најављује да ће – уколико се вештачка изједначи са људском – убрзо бити у стању да саму себе оснажује повећавајући властиту делотворност и да ће, напослетку, премашити природни разум. Осамдесетих година он је дотично збивање назвао – сингуларност!
Друга школа коју увелико разглашава Реј Керзвејл подвлачи да технолошки напредак прати кривуљу (образац) убрзаног (експоненцијални или, чак, суперекспоненцијални) раста, што указује на веома брзе промене у 21. веку и ступање сингуларности на позорницу 2045. године. Он разматра долазак надљуске интелигенције као део свеобухватног убрзавања кретања (тренд) у човековим технолошким побољшањима, у светлу Мурових начела у вези с микропроцесорима. Своје виђење је прозвао законом убрзавајућег приноса (повраћаја) који, насупрот хиперболичној функцији, никада неће достићи истинску математичку сингуларност.

Недостижни умови

Надљудска интелигенција, писао је Вернор Винџ, кад год се појави, биће кудикамо више у стању да унапређује властите умове брже него што је то чинила људска која ју је измислила. И од тада ће се напредак увелико убрзати, захваљујући тој повратној спрези или петљи самопобољшања интелигенције.
Већина предложених начина достизања послељудске интелигенције разврстава се на два преовлађујућа: појачавање људских мозгова и вештачки разум. У томе ће се користити свакојака помагала: биолошко и генетичко инжењерство, лекови за снажење сазнања (ноотропички), помоћници утемељени на вештачкој интелигенцији, разноразни уметци у мозгу и преношење можданих садржаја.
У штиву „Зашто вештачка интелигенција”, које је објавио Институт за сингуларност, проучавалац вештачке интелигенције Робин Хенсон сумња у знатно појачање људске, истичући да је једини исход – вештачка. Појединци нагађају да ли је она у сагласју с људским преживљавањем и благостањем, а Хјуго де Герис страхује да ће искоренити људски род, да ће људи бити немоћни да је обуздају.
Други приступи осветлили су искушења која доносе молекулска нанотехнологија и генетичко инжењерство, што је још 2000. у својем чланку „Зашто нисмо потребни будућности” образложио Бил Џој. А Ник Болтстром, филозоф на Универзитету Оксфорд, у есеју из 2002. предочава да човек може заувек да ишчезне правећи прво суперинтелигентно биће јер га оборужава недостижним умним предностима.
Многи заступници сингуларности опомињу да нанотехнологија скрива једну од највећих опасности за човечанство, сматрајући да претходно ваља посејати семе вештачке интелигенције. Насупрот томе, из Форсајт института поручују да ће она бити безбедна и да нема бољег претече да се убрза долазак јединствености.
Листа изјашњавања „за” и „против” ни изблиза није закључена, чак се из дана у дан продужује.

Осетљиви Американци

Још од времена совјетског вештачког сателита „спутњик”, који је 1957. изненадио и запрепастио цео свет облетевши Земљу, Американци су веома осетљиви на технолошко надгорњавање.
Израз „супер рачунање” први пут је поменут 1920. у листу „Њујорк ворлд”, а тицао се великих табулатора, израђених по наруџбини у ИБМ-у за Колумбија универзитет. Истинска „борба титана” започела је тек седамдесетих прошлог века када је Сејмор Креј обелоданио „креј-1”. Сваки нови са потписом славног конструктора надмашио је претходни, што га је одржало на самом врху пуних пет година. Осамдесетих су се у коло ухватили неколики, углавном мањи, играчи и већином заувек нестали у „великом слому” средином деведесетих. У малој бари данас живе, претежно, големи крокодили.
Првобитни намењени тржишту дичили су се брзинама од 10 до 100 мегафлопса (милиона), а следеће поколење, чији су поједини изданци већ у раном сазревању, пробиће зачарани „звучни зид” од једног петафлопса превазилазећи снагу данашњих за хиљаду пута! За упоређење: прилично остарели „Креј-90”, са само осам гигафлопса, израчунавао је за два хиљадита дела секунде то за шта је личном рачунару требало неколико сати.
Суперкомпјутери су се највише користили (и користе) у сложеним научним истраживањима (временска прогноза, климатска проучавања, опонашање молекула, физичка дочаравања, смишљање и разбијање тајних лозинки), иако их у великом броју упошљавају и на војним задацима. Одскора су укључени и у пословне захтеве, па су у чувеном филму „Господар прстенова” један ИБМ-ов употребили за осмишљавање појединих ликова.
Али на тој стази убрзаног напредовања искрсавају два техничко-технолошка искушења као најважнија и најсложенија: умањивање микропроцесора и хлађење. Прво подлеже чувеном Муровом закону, сроченом пре готово пет деценија (1965). У најкраћем, због ограничења својственим законима физике, силицијумски чипови се не могу довека смањивати. Произвођачи ће се, како се процењује, 2020. наћи пред непремостивом препреком. Како прегазити „микроелектронски Рубикон”?

Вечни живот

Ако желите да живите вечно, мораћете причекати још педесетак година. Вечни живот, наиме, биће могућ средином 21. века и то захваљујући рачунарима у којима ће се чувати садржај људског мозга. „Извесно је очекивати да ће око 2050. рачунари моћи да чувају садржај мозга, па смрт више неће бити препрека”, предвидео је Јан Пирсон, руководилац одсека за футурологију у „Бритиш телекому”.
Кад човек умре, садржај његовог мозга ће се пребацити у суперкомпјутер, тако ће личност почившег наставити да постоји у машини. Он предвиђа да ће за пет деценија рачунари обављати посао једнако добро као људски мозак. Следећи циљ рачунаризације биће опонашање свести: рачунари ће у будућности имати осећања, тако да ће се летелице „плашити” пада више од путника и да ће у случају опасности покушати да учине све да би остале у ваздуху. И најављује да ће људи „више времена проводити у виртуелном простору”, помоћу напредне тродимензионалне технологије, уроњени у рачунарски дочарану околину, у којој ћемо се социјализовати и обављати своје послове.

Надмашиће човека

Најкасније до средине овог столећа, и споља и изнутра (хардверски и софтверски) машине ће достићи људску интелигенцију, смело предвиђа, вероватно, данас најуваженији футуролог Реј Керзвејл у својој књизи „Сингуларност је близу”, једној од најчитанијих у свету. Вишевековни човеков сан да измисли скаламерију која ће га у свему надмашити, па и у суштаственој биолошкој одлици – памети, примиче се остварењу.

У следећем броју: Памет на зрнцету песка