AMAZON U SVAČIJOJ GLAVI

ČOVEK BEZ BUDUĆNOSTI 4

Stanko Stojiljković

NADLJUDSKA INTELIGENCIJA

Kad se pojavi, biće kudikamo više u stanju da unapređuje vlastite umove brže nego što je to činila ljudska koja ju je izmislila. I od tada će se napredak uveliko ubrzati.

Rej Kerzvejl

Budući robot

Može li čovek da napravi novi i zameni stari mozak? Isti onakav kakav mu priroda podarila, uvećavajući ga i usavršavajući u proteklih petnaest ili pet miliona godina.
Antički Grci su zamišljali da je meka i tajnovita tvar u lobanji sedište duše, nametnuvši strogu zabranu da mozak ma koje životinje završi u čovekovom tanjiru. Kako bi se izbečili da vide srpske sladokusce koji uživaju mljackajući pohovani?

Kad god je tehnologija dosegla nekakvo ograničenje, smišljena je nova koja ga je prevazišla. Takvi skokovi biće sve češći (i u kraćim vremenskim razmacima), dovodeći do bržih i dubljih preokreta koji oličavaju raskid sa ljudskom istorijom.
Istinski tehnološki prevrat, nazvan singularnost, po ugledu na nastanak kosmosa u „Velikom prasku”, trebalo bi da se dogodi 2045. godine. U 21. veku čovečanstvo će iskusiti toliko sveobuhvatne i temeljne promene da će izgledati kao da je za stotinu uznapredovalo 20.000 godina!
Pozivajući se na evoluciju života, Rej Kerzvejl je utvrdio da su se novi oblici i vrste sve brže razvijali u sve kraćim razdobljima, što je na kraju urodilo pojavom čoveka.
Futuristi iznose raznovrsne predviđanja u vezi sa opsegom, brzinom, uzrokom i prirodom najavljivanog preokreta. Jedna škola se okuplja oko Vernora Vindža koji u svojim spisima ispituje „eksploziju inteligencije”, a najavljuje da će – ukoliko se veštačka izjednači sa ljudskom – ubrzo biti u stanju da samu sebe osnažuje povećavajući vlastitu delotvornost i da će, naposletku, premašiti prirodni razum. Osamdesetih godina on je dotično zbivanje nazvao – singularnost!
Druga škola koju uveliko razglašava Rej Kerzvejl podvlači da tehnološki napredak prati krivulju (obrazac) ubrzanog (eksponencijalni ili, čak, supereksponencijalni) rasta, što ukazuje na veoma brze promene u 21. veku i stupanje singularnosti na pozornicu 2045. godine. On razmatra dolazak nadljuske inteligencije kao deo sveobuhvatnog ubrzavanja kretanja (trend) u čovekovim tehnološkim poboljšanjima, u svetlu Murovih načela u vezi s mikroprocesorima. Svoje viđenje je prozvao zakonom ubrzavajućeg prinosa (povraćaja) koji, nasuprot hiperboličnoj funkciji, nikada neće dostići istinsku matematičku singularnost.

Nedostižni umovi

Nadljudska inteligencija, pisao je Vernor Vindž, kad god se pojavi, biće kudikamo više u stanju da unapređuje vlastite umove brže nego što je to činila ljudska koja ju je izmislila. I od tada će se napredak uveliko ubrzati, zahvaljujući toj povratnoj sprezi ili petlji samopoboljšanja inteligencije.
Većina predloženih načina dostizanja posleljudske inteligencije razvrstava se na dva preovlađujuća: pojačavanje ljudskih mozgova i veštački razum. U tome će se koristiti svakojaka pomagala: biološko i genetičko inženjerstvo, lekovi za snaženje saznanja (nootropički), pomoćnici utemeljeni na veštačkoj inteligenciji, raznorazni umetci u mozgu i prenošenje moždanih sadržaja.
U štivu „Zašto veštačka inteligencija”, koje je objavio Institut za singularnost, proučavalac veštačke inteligencije Robin Henson sumnja u znatno pojačanje ljudske, ističući da je jedini ishod – veštačka. Pojedinci nagađaju da li je ona u saglasju s ljudskim preživljavanjem i blagostanjem, a Hjugo de Geris strahuje da će iskoreniti ljudski rod, da će ljudi biti nemoćni da je obuzdaju.
Drugi pristupi osvetlili su iskušenja koja donose molekulska nanotehnologija i genetičko inženjerstvo, što je još 2000. u svojem članku „Zašto nismo potrebni budućnosti” obrazložio Bil Džoj. A Nik Boltstrom, filozof na Univerzitetu Oksford, u eseju iz 2002. predočava da čovek može zauvek da iščezne praveći prvo superinteligentno biće jer ga oboružava nedostižnim umnim prednostima.
Mnogi zastupnici singularnosti opominju da nanotehnologija skriva jednu od najvećih opasnosti za čovečanstvo, smatrajući da prethodno valja posejati seme veštačke inteligencije. Nasuprot tome, iz Forsajt instituta poručuju da će ona biti bezbedna i da nema boljeg preteče da se ubrza dolazak jedinstvenosti.
Lista izjašnjavanja „za” i „protiv” ni izbliza nije zaključena, čak se iz dana u dan produžuje.

Osetljivi Amerikanci

Još od vremena sovjetskog veštačkog satelita „sputnjik”, koji je 1957. iznenadio i zaprepastio ceo svet obletevši Zemlju, Amerikanci su veoma osetljivi na tehnološko nadgornjavanje.
Izraz „super računanje” prvi put je pomenut 1920. u listu „Njujork vorld”, a ticao se velikih tabulatora, izrađenih po narudžbini u IBM-u za Kolumbija univerzitet. Istinska „borba titana” započela je tek sedamdesetih prošlog veka kada je Sejmor Krej obelodanio „krej-1”. Svaki novi sa potpisom slavnog konstruktora nadmašio je prethodni, što ga je održalo na samom vrhu punih pet godina. Osamdesetih su se u kolo uhvatili nekoliki, uglavnom manji, igrači i većinom zauvek nestali u „velikom slomu” sredinom devedesetih. U maloj bari danas žive, pretežno, golemi krokodili.
Prvobitni namenjeni tržištu dičili su se brzinama od 10 do 100 megaflopsa (miliona), a sledeće pokolenje, čiji su pojedini izdanci već u ranom sazrevanju, probiće začarani „zvučni zid” od jednog petaflopsa prevazilazeći snagu današnjih za hiljadu puta! Za upoređenje: prilično ostareli „Krej-90”, sa samo osam gigaflopsa, izračunavao je za dva hiljadita dela sekunde to za šta je ličnom računaru trebalo nekoliko sati.
Superkompjuteri su se najviše koristili (i koriste) u složenim naučnim istraživanjima (vremenska prognoza, klimatska proučavanja, oponašanje molekula, fizička dočaravanja, smišljanje i razbijanje tajnih lozinki), iako ih u velikom broju upošljavaju i na vojnim zadacima. Odskora su uključeni i u poslovne zahteve, pa su u čuvenom filmu „Gospodar prstenova” jedan IBM-ov upotrebili za osmišljavanje pojedinih likova.
Ali na toj stazi ubrzanog napredovanja iskrsavaju dva tehničko-tehnološka iskušenja kao najvažnija i najsloženija: umanjivanje mikroprocesora i hlađenje. Prvo podleže čuvenom Murovom zakonu, sročenom pre gotovo pet decenija (1965). U najkraćem, zbog ograničenja svojstvenim zakonima fizike, silicijumski čipovi se ne mogu doveka smanjivati. Proizvođači će se, kako se procenjuje, 2020. naći pred nepremostivom preprekom. Kako pregaziti „mikroelektronski Rubikon”?

Večni život

Ako želite da živite večno, moraćete pričekati još pedesetak godina. Večni život, naime, biće moguć sredinom 21. veka i to zahvaljujući računarima u kojima će se čuvati sadržaj ljudskog mozga. „Izvesno je očekivati da će oko 2050. računari moći da čuvaju sadržaj mozga, pa smrt više neće biti prepreka”, predvideo je Jan Pirson, rukovodilac odseka za futurologiju u „Britiš telekomu”.
Kad čovek umre, sadržaj njegovog mozga će se prebaciti u superkompjuter, tako će ličnost počivšeg nastaviti da postoji u mašini. On predviđa da će za pet decenija računari obavljati posao jednako dobro kao ljudski mozak. Sledeći cilj računarizacije biće oponašanje svesti: računari će u budućnosti imati osećanja, tako da će se letelice „plašiti” pada više od putnika i da će u slučaju opasnosti pokušati da učine sve da bi ostale u vazduhu. I najavljuje da će ljudi „više vremena provoditi u virtuelnom prostoru”, pomoću napredne trodimenzionalne tehnologije, uronjeni u računarski dočaranu okolinu, u kojoj ćemo se socijalizovati i obavljati svoje poslove.

Nadmašiće čoveka

Najkasnije do sredine ovog stoleća, i spolja i iznutra (hardverski i softverski) mašine će dostići ljudsku inteligenciju, smelo predviđa, verovatno, danas najuvaženiji futurolog Rej Kerzvejl u svojoj knjizi „Singularnost je blizu”, jednoj od najčitanijih u svetu. Viševekovni čovekov san da izmisli skalameriju koja će ga u svemu nadmašiti, pa i u suštastvenoj biološkoj odlici – pameti, primiče se ostvarenju.

U sledećem broju: Pamet na zrncetu peska