ПАНДОРИНА КУТИЈА

АПОКАЛИПСА ИНТЕРНЕТА

Shutterstock

Shutterstock

Ново истраживање показује да би кварови могли бити катастрофални, особито за подморске каблове који подупиру мрежу свих мрежа, упозоеава Сангета Абду Џајоти са Kалифорнијског универзитета у Ирвајну.

Научнци већ деценијама знају да би екстремна соларна олуја или избацивање масе из короне могло оштетити електричне мреже и потенцијално узроковати дуготрајни нестанак струје. Последице би се осећале свуда, од глобалних ланаца снабдевања и транспорта до приступа интернету и GPS-а. Досад је мање испитиван специфичан утицај такве соларне емисије на интернетску инфраструктуру. Ново истраживање показује да би кварови могли бити катастрофални, особито за подморске каблове који подупиру глобални интернет, пише Wired.

На недавној конференцији за комуникацију података SIGCOMM 2021. Сангета Абду Џајоти са Kалифорнијског универзитета у Ирвајну саопштила је предавање „Соларне олује: Планирање интернетске апокалипсе”, испитивање штете коју би брзопокретни облак намагнетисаних соларних честица могао нанети глобалном интернету. Истраживање указује на додатну нијансу соларне олује која изазива замрачење, сценарио у којем се, чак и ако се струја врати за неколико сати или дана, настављају масовни прекиди интернета.

Има и добрих вијести. Абду Џајоти открила је да би локална и регионална интернетска инфраструктура била под ниским ризиком од оштећења, чак и у великој соларној олуји, јер на сама оптичка влакна не утичу геомагнетски индуковане струје. Kратки распони каблова такође су добро уземљени. Но, за дугачке подморске каблове, који повезују континенте, ризик је много већи. Соларна олуја, која је већ прекидала низ ових каблова широм света, могла би узроковати велики губитак искључивањем целих земаља од извора, остављајући локалну инфраструктуру нетакнутом.

„Оно што ме заиста подстакло на размишљање о овоме је то што смо у пандемији видели колико је свет неприпремљен. Није било протокола за успешно решавање проблема, исто је и са отпорношћу интернета. Наша инфраструктура није припремљена за велики соларни догађај. Имамо врло ограничено разумевање о томе колика би била штета”, рекла је Абду Џајоти за Wired.

Тај информацијски јаз углавном је последица недостатка података. Јаке соларне олује су толико ретке да постоје само три главна примера у новијој историји. Велики догађаји 1859. и 1921. показали су да геомагнетски поремећаји могу пореметити електричну инфраструктуру и комуникационе водове попут телеграфских жица. Током Карингтоновог догађаја” 1859. године игле компаса непредвидљиво су дивљале, а поларна светлост била је видљива на екватору у Kолумбији. Но, ти су се геомагнетски поремећаји догодили пре него што су успостављене модерне електричне мреже. Сунчева олуја умерене јачине 1989. године избацила је мрежу „Хајдро-Квебека и узроковала деветочасовно замрачење у североисточној Kанади, али и то се догодило пре развоја модерне интернетске инфраструктуре.


(Byte cites)

Иако се не догађа често, избацивање сунчеве коронарне масе права је претња отпорности интернета, сматра оа научница. Након три десетлећа ниске активности соларних олуја, она и други истраживачи истичу да расте вероватноћа још једног инцидента. Подводни интернетски каблови потенцијално су осетљиви на оштећења због соларне олује из неколико разлога. За слање података преко океана каблови су опремљени репетиторима у интервалима од отприлике 50 до 150 километара, зависно од кабла. Ови уређаји појачавају оптички сигнал пазећи да се ништа не изгуби у пролазу. Иако оптички кабл није непосредно осетљив на поремећаје узроковане геомагнетски изазваним струјама, електроничке унутрашње јединице репетитора јесу, и због довољног броја кварова репетитора цео подморски кабл постаће неупотребљив.

Надаље, подморски каблови уземљени су само у продуженим интервалима удаљеним стотинама или хиљадама километара, што чини осетљиве компоненте, попут репетитора, изложенима геомагнетским струјама. Састав морског дна такође варира, што може учинити неке тачке уземљења подложнијим. Поврх свега, велика соларна олуја могла би избацити сву опрему која кружи око Земље, која омогућује услуге попут сателитског интернета и глобалног позиционирања (GPS).

„Тренутно нема доступних модела како би се то могло одиграти. Имамо више разумевања о томе како би ове олује утицале на електроенергетске системе на копну. Али у океану је то теже предвидети”, каже Абду Џајоти.

Избацивање сунчеве коронарне масе обично има већи утицај на вишим географским ширинама, ближе Земљиним магнетским половима. Зато дотична научница више брине о кабловима у једним подручјима него у другима. Утврдила је, на пример, да се Азија суочава с мањим ризиком, јер Сингапур делује као средиште многих подморских каблова и налази се на екватору. Многи каблови у том подручју су такође краћи, јер се гранају у многим смеровима од тог чворишта и нису постављени као једна континуирана линија. Kаблови који прелазе Атлантски и Тихи океан на великој земљописној ширини били би изложени већем ризику чак и од умерених олуја.

Глобални интернет створен је да буде отпоран. Ако један пут није доступан, промет се преусмерава на друге стазе, што би у случају соларне олује могло потенцијално одржати повезивост, чак и при смањеним брзинама. Но, јача оштећења ових виталних артерија могла би дестабилизовати мрежу. Зависно о томе где долази до прекида кабла, темељни системи усмеравања података, попут протокола Border Gateway-a и Domain Name System-а, могли би почети да раде неисправно. То је интернетска верзија саобраћајних гужви које би се догодиле ако нестану саобраћајни знаци и угасе се семафори на раскршћима у већем граду.

Северна Америка и нека друга подручја имају минималне стандарде и поступке за мрежне операторе који се односе на спремност на соларне олује. Томас Оверби, директор Smart Grid Center-a на Универзитету Теxas А&М, казује да су оператери учинили одређени напредак у смањењу ризика у последњих 10 година. Међутим, наглашава да су геомагнетски поремећаји тако ретки и релативно неистражени да друге претње од екстремних временских догађаја или кибернетичких напада имају све већи приоритет.Део проблема је у томе што једноставно немамо много искуства с олујама. Једни мисле да би геомагнетски поремећај био катастрофалан сценарио, а други да би то био мањи проблем. Некако сам у средини. Мислим да је то нешто за шта свакако као индустрија желимо бити спремни и радио сам на развоју алата за процену ризика. Но, у индустрији се догађа још много других важних ствари”, додаје Оверби.

Интернетска инфраструктура садржи још више непознаница. Абду Џајоти наглашава да је њено проучавање тек почетак много опсежнијег интердисциплинарног истраживања и моделирања које је потребно прдузети да би се у потпуности разумели размери претње. Иако су јаке соларне олује веома ретке, улози су опасно високи. Продужени глобални прекид утицао би на готово сваку индустрију и особу на Земљи.

(Извор Индекс)

О аутору

Stanko

Оставите коментар