Kористећи „Врло велики телескоп” Европске јужне опсерваторије (VLT) у Чилеу, астрономи су снимили 42 највећа објекта у појасу астероида, који се налазе у подручју између Марса и Јупитера. Никада пре није толико велика група астероида снимљена тако оштро.
Посматрања откривају широк распон необичних облика, од сферних до налик на псеће кости, и помажу астрономима у праћењу порекла астероида у нашем Сунчевом систему, објавила је ESO. Детаљне слике ова 42 објекта велики су скок напред у истраживању астероида. Остварене су захваљујући телескопима на Земљи, а доприносе одговорима на важна питања о животу, свемиру и многочему другоме.
(ESO M. Kornmesser Vernazza et al. MISTRAL algorithm ONERA CNRS)
„Досад су с високом оштрином детаља била снимљена само три велика астероида главног појаса, Церес, Веста и Лутеција, јер су их посјетиле свемирске мисије Dawn и Rosetta које су послале NASA и Европска свемирска агенција”, објаснио је Пјер Верназа из Laboratoire d’Astrophysique de Marseille у Француској, који је водио студију о астероидима објављену у часопису Astronomy&Astrophysics. „Опажања ЕSО-а дала су оштре слике за много више циљева, укупно 42.”
„Наша запажања пружају снажну потпору тези о значајној миграцији ових тела након њихова формирања. Укратко, таква огромна разноликост у њиховом саставу може се разумети само ако су тела настала у различитим подручјима Сунчевог система.”
Ранији мали број детаљних осматрања астероида значио је да су до сада кључне карактеристике, попут њиховог тродимензионалног облика или густоће, биле углавном непознате. Између 2017. и 2019. Верназа и његов тим кренули су да попуне ову празнину темељним прегледом главних тела у појасу астероида. Већина од 42 објекта у њиховом узорку величине (пречник, односно дужине) су преко 100 километара. Тим је посебно снимио готово све астероиде појаса веће од 200 километара, 20 од 23. Два највећа објекта која је тим испитивао били су Церес и Веста (слика доле), пречника око 940 и 520 километара, док су два најмања, астероиди Уранија и Аусонија, сваки од око 90 километара.
Реконструишући облике објеката, тим је схватио да су посматрани астероиди углавном подељени у две породице. Једни су готово савршено сферични, попут Хигије и Цереса, док други имају необичнији, издужени облик, чија је неприкосновена краљица астероид Kлеопатра, која изгледа као псећа кост. Kомбинујући облике астероида с подацима о њиховој маси, тим је открио да се њихове густоће знатно разликују. Четири најмање густа астероида која су проучавана, укључујући Ламберту и Силвију, имају густоћу од око 1,3 грама по кубном сантиметру, што је приближно густоћа угља. Најгушћи, Психе и Kалиопе, имају густоћу од 3,9 односно 4,4 грама по кубном сантиметру, што је више од густоће дијаманта (3,5 грама по кубном сантиметру).
Ова велика разлика у густоћи сугерише да се састав астероида знатно разликује, што астрономима даје важне назнаке о њиховом пореклу. „Наша запажања пружају снажну потпору тези о значајној миграцији ових тела након њихова формирања. Укратко, таква огромна разноликост у њиховом саставу може се разумети само ако су тела настала у различитим подручјима Сунчевог система”, објаснио је Јозеф Хануш са Карловог универзитета у Прагу, један од аутора студије.
Силвија и Ламберта
Резултати подупиру претпоставку да су најмање густи астероиди настали у удаљеним областима ван орбите Нептуна и потом мигрирали на своје садашње место. Ови налази су омогућени захваљујући великој осетљивости спектрополариметријског инструмента високог контраста за истраживање егзопланета (SPHERE) који је монтиран на ЕSО-овом VLT-у. „С побољшаним могућностима SPHERE-а, уз чињеницу да се мало знало о облику највећих астероида главног појаса, успели смо постићи значајан напредак на овом пољу”, рекао је коаутор рада Лоран Жорда, такође из Laboratoire d ‘Astrophysique de Marseille.
Астрономи ће моћи снимити још више астероида у најситнијим детаљима с долазећим ЕSО-овим „Изузетно великим телескопом” (ЕLТ), који је тренутно у изградњи у Чилеу и с радом би требало почети крајем ове деценије. „ЕLТ-ова опажања астероида главног појаса омогућиће нам проучавање објеката пречника од 35 до 80 километара, зависно од њиховог положаја у појасу, а кратера величине отприлике 10 до 25 километара”, рекао је Верназа. „Постојање инструмента сличног SPHERE-у на ЕLТ-у чак би нам требало омогућити да снимимо сличан узорак објеката у удаљеном Kajперовом појасу. То значи да ћемо моћи окарактерисарати геолошку историју много већег узорка малих тела са Земље.”
(Извор Индекс)
