DIGITALNI DOMOROCI

AVATARI NA FAKULTETU

284 pregleda
Maxc Pixel

Patriša A. Jang u svojoj knjizi Human Specialization in Design and Technology: The Current Wave for Learning, Culture, Industry and Beyond navodi tri trenda koji će dodatno smanjiti ulogu tradicionalnih univerzitetskih profesora.

U takvoj budućnosti drastično će se smanjiti važnost profesora s punim radnim vremenom, ali i onih koji drže neposredna predavanja licem u lice. Na velikom privatnom univerzitetu u severnom delu Kalifornije, profesor koji predaje poslovanje koristi avatar u predavanjima na virtuelnoj pozornici. U međuvremenu, na jednom drugom univerzitetu, studenti na predavanju o veštačkoj inteligenciji otkrivaju da je jedan od njihovih devet asistenata u nastavi virtuelni avatar, Džil Votson, takođe poznata kao Votson, IBM-ov kompjuterski sistem koji odgovora na pitanja.

Od 10.000 poruka koje su postavljene na oglasnu tablu na mreži u jednom semestru, Džil je učestvovala u razgovorima sa studentima i odgovorila na sva pitanja i imala 97 procenata tačnih odgovora. Na privatnom koledžu na istočnoj obali studenti stupaju u interakciju sa agentom za ćaskanje zasnovanim na veštačkoj inteligenciji u virtuelnom restoranu koji se nalazi u Kini da bi naučili mandarinski jezik. Ti primeri nam pružaju uvid u budućnost nastave i učenja na koledžu. To je budućnost u kojoj će biti drastično smanjena uloga profesora s punim radnim vremenom ili onih koji predaju licem u lice.


(Amazon.com)

Patriša A. Jang u svojoj knjizi Human Specialization in Design and Technology: The Current Wave for Learning, Culture, Industry and Beyond predviđa navedeni budući scenario kao i neke druge trendove. Ona navodi tri trenda koji će dodatno smanjiti ulogu tradicionalnih profesora fakulteta.

Jačanje veštačke inteligencije

Prema izveštaju organizacije Educause Quick Poll o veštačkoj inteligenciji za 2021. godinu, mnoge institucije visokog obrazovanja su više fokusirane na sadašnju ograničenu upotrebu veštačke inteligencije – za zadatke kao što su otkrivanje plagijata ili nadzor – a ne toliko na budućnost veštačke inteligencije. Upotreba veštačke inteligencije u visokom obrazovanju uglavnom se odnosila na digitalne asistente i agente za ćaskanje. Te tehnologije su usredsređene na podučavanje i učenje studenata. 

Jangova smatra da bi univerziteti trebalo da prošire upotrebu veštačke inteligencije i prave eksperimente da bi poboljšali njenu upotrebnu vrednost za pojedinačne studente. Na primer, kako fakulteti mogu da koriste veštačku inteligenciju da poboljšaju uspeh studenata u savladavanju matematike ili da im pomognu da postanu bolji pisci?

Međutim, većina univerziteta sporo uvodi inovacije.Prema anketi iz 2021. godine, neke od poteškoća za prihvatanje veštačke inteligencije obuhvatale su nedostatak tehničke stručnosti, finansijske prepreke, nedovoljno jake pokretačke snage i pristrasne algoritme. Politehnički institut Renselar i Tehnološki institut Masačusets prednjače u novim upotrebama veštačke inteligencije. U laboratoriji za stvaranje virtuelne i proširene stvarnosti koja je organizovana kao zelena pijaca u Kini, Renselar virtuelno prenosi studente koji uče mandarinski-kineski na tu pijacu da bi razgovarali sa avatarima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji. MIT je uložio milione dolara u istraživanju upotrebe veštačke inteligencije u fakultetskom obrazovanju. Jedan od projekata MIT-a – pod nazivom RAISE (Responsible AI for Social Empowerment and Education), za odgovornu veštačku inteligenciju usmerenu na društveno osnaživanje i obrazovanje – istraživaće kako ljudi iz različitih sredina uče veštačku inteligenciju, kao i ljudsko učenje uopšte.


(Twitter.com)

Profesori iz bejbi-bum generacije odlaze u penziju i očekujem da neka njihova radna mesta neće biti popunjena, navodi Jangova U mnogim slučajevima, te poželjne pozicije biće zamenjene honorarnim i privremenim stručnjacima. Verujem da će sve veća upotreba veštačke inteligencije doprineti tom trendu, pri čemu će se univerziteti više oslanjati na tehnologiju nego na neposredno predavanje.

Manji značaj redovnog profesora

Status redovnog profesora pruža zaštitu od trenutnog otpuštanja bez opravdanog razloga ili zbog vanrednih okolnosti. Međutim, pandemija je postala sredstvo za otpuštanje, suspendovanje ili ukidanje takvih stalnih radnih mesta. Na primer, Upravni odbor Kanzasa je u januaru 2021. godine izglasao da se dozvoli hitno otpuštanje i suspenzije – uključujući i stalno zaposlene profesore – da bi se ublažio finansijski pritisak koji je pandemija izazvala na univerzitetima. Novinski izveštaji i dalje pokazuju stalan pad broja zaposlenih redovnih profesora. Prema izveštaju Američkog udruženja univerzitetskih profesora, udeo profesora sa skraćenim radnim vremenom i onih zaposlenih na određeno vreme porastao je sa 55 procenata u 1975. godini na 70 procenata u 2015. godini. Nasuprot tome, udeo zaposlenih s punim radnim vremenom i redovnih profesora pao sa 45 odsto na 30 odsto u istom periodu.

Univerziteti su koristili pandemiju kao razlog da zaobiđu i umanje moć zajedničkog odlučivanja na fakultetu, što je obuhvatilo nepoštovanje fakultetskih statuta, propisa i ugovora o radu. Na kraju, pandemija je bila prilika za univerzitete da smanje broj neproduktivnih fakulteta ili da suze polje njihovog delovanja i zadrže „aktivne praktičare“.

Preokrenuta učionica

Preokrenuta učionica pruža studentima priliku da gledaju, slušaju i uče sopstvenim tempom kroz video-instrukcije van učionice, što postoji bar od 2007. godine. Takav pristup podučavanju je sličan načinu na koji ljudi uče jedni od drugih gledajući video-snimke na YouTube-u ili TikTok-u. Međutim, preokrenuta učionica na fakultetu uključuje unapred snimljena predavanja sa sadržajem kursa, bilo da se radi o uzrocima i posledicama građanskog rata ili o poreklu belog pirinča.

Na predavanju studenti nadograđuju profesorovo unapred snimljeno predavanje i bave se aktivnostima koje podrazumevaju uključivanje u diskusije kako bi i pro širili znanje. Učionica postaje mesto za društvenu interakciju i razumevanje sadržaja kursa. Preokrenuta učionica produžava vreme predavanja za profesore i studente, jer predavanje dolazi pre nastave na času. U primeru funkcionisanja preokrenute učionice, profesor snima video-zapis o oblasti koja se obrađuje. To omogućava da isti video-zapis pogleda jedan student ili hiljade njih. Ljudski asistent u nastavi, avatar ili agent za ćaskanje obavlja sve aktivnosti u samoj učionici i nadgleda testove i grupni rad. U tom slučaju, nije potrebno više profesora koji držali predavanja iz više oblasti istog predmeta. Profesori, u ovom primeru, imaju ograničenu ulogu i na kraju će biti sve manje potrebni. Jangova zaključuje da će takvi trendovi dovesti do radikalne transformacije profesije nastavnika.

(Izvor RAF)

O autoru

administrator

1 komentar

Ostavite komentar