EKOSOFIJA

BIORAZGRADIVA PLASTIKA

Ilustracija

Ilustracija

„Svedoci smo velikog pritiska na životnu sredinu kojem u velikoj meri doprinosi masovno korišćenje i deponovanje plastične ambalaže, a pored toga globalni gubici hrane, koji uključuju i otpad uzrokovan kvarenjem, veoma su veliki. U tom pogledu, moja trenutna, ali i buduća istraživanja, usmerena su na dalji razvoj ekološki prihvatljivih ambalažnih materijala uz efikasno korišćenje prirodnih izvora i promovisanje koncepta održivog razvoja, kaže dr Ana Salević s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Dobitnica nagrade Danubius Young Scientist Award za Srbiju za ovu godinu, dr Ana Salević, govorila je za naš portal o ovom prestižnom priznanju, o svojim aktuelnim istraživanjima, ali i o budućim planovima. Istraživačica saradnica Instituta za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nagrađena je za istraživački rad kojim se bavila u sklopu svoje doktorske disertacije, a ovo priznanje dodelili su joj Federalno ministarstvo za obrazovanje, nauku i istraživanje Austrije i Institut za Dunavski region i Centralnu Evropu. Kriterijumi za dodelu nagrade bili su naučna izvrsnost i inovativan pristup u akademskom radu, relevantnost teme naučnog rada za pitanja i probleme od značaja za Dunavski region, relevantnost naučnog rada kandidata izvan nacionalnih granica, kao i potencijal kandidata.


Ana Salević

„Velika mi je čast što sam dobitnica Danubius Young Scientist Award 2021 za Srbiju. Veoma sam srećna i ponosna što su moj dosadašnji rad i zalaganje prepoznati od strane eminentnih institucija iz zemlje i inostranstva. Ovo priznanje mi daje krila i veliki podstrek za dalji rad i buduća istraživanja, kaže dr Salević za Elementarijum. Mlada naučnica odbranila je doktorsku disertaciju pod nazivom „Sinteza i karakterizacija aktivnih vlakana i filmova na bazi poli(ε-kaprolaktona) i zeina na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Razvoj ove vrste materijala zahteva multidisciplinaran pristup i kombinovanje znanja iz više oblasti. Realizacija istraživanja u okviru doktorske disertacije zahtevala je veliku posvećenost i trud, kao i neprekidno sticanje novih znanja i veština. Pri formulisanju i sintezi aktivnih ambalažnih materijala za prehrambene proizvode pažnja je bila usmerena na nekoliko segmenata, počev od izbora polimera i aktivnog konstituenta, preko izbora tehnike sinteze i struktuiranja materijala, do optimizacije procesa u cilju dobijanja materijala ujednačenih karakteristika i postizanja njihove funkcionalnosti uz ekološku prihvatljivost. Na ovom putu uspostavljena je saradnja sa profesorima i istraživačima iz naučno-istraživačkih organizacija iz zemlje, ali i inostranstva, koji su mi pružili nesebičnu pomoć i veliku podršku.

 

Naročito značajan potencijal primene ovih materijala je u zameni konvencionalno korišćene plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu sa dugim životnim vekom.

Cilj njene doktorske disertacije bio je razvoj aktivnih, biorazgradivih materijala koje pored antioksidativne i antibakterijske funkcionalnosti karakteriše i ekološka prihvatljivost, a dr Salević ističe da ova vrsta materijala ima višestruke prednosti: „Pre svega su od velike važnosti posmatrano sa ekološkog aspekta. Naime, ove materijale karakteriše podložnost razgradnji od strane prirodno prisutnih mikroorganizama u zemljištu. Pored toga, jedan segment doktorske disertacije bio je usmeren na razvoj jestivih materijala korišćenjem polimera dobijenih iz obnovljivih izvora, i to iz sporednih proizvoda prehrambene industrije. Sa druge strane, korišćenjem biljnog ekstrakta kao aktivnog konstituenta materijala postignuta je njihova sposobnost antioksidativnog i antibakterijskog delovanja. U ovom pogledu koncept aktivne ambalaže podrazumeva evoluciju njene pasivne uloge ka inovativnoj u očuvanju kvaliteta i bezbednosti proizvoda sa ciljem smanjenja otpada od hrane izazvanog kvarenjem.


Kontaktna transparentnost

Aplikativni značaj ogleda se u mogućnosti njihove primene kao ambalažnih materijala za prehrambene proizvode sa ciljem da doprinesu smanjenju gubitaka hrane uzrokovane kvarenjem, kao i deponovanja ambalažnog otpada, odnosno smanjenju pritiska na životnu sredinu pružajući doprinos održivom razvoju. „Prilikom formulisanja i razvoja ovih materijala primarni fokus posmatrano sa njihovog aplikativnog značaja bio je usmeren na sektor hrane, odnosno na mogućnost njihove primene kao ambalažnih materijala za prehrambene proizvode. Naročito značajan potencijal njihove primene je u zameni konvencionalno korišćene plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu sa dugim životnim vekom.


Uzorci

Nagrada Danubius Young Scientist Award dodeljena je osmi put sa ciljem da se istakne naučni rad i talenat mladih istraživača, poveća vidljivost naučne zajednice regiona, kao i da se podstaknu mladi naučnici/naučnice da istraže pitanja i teme koji su specifično vezani za Dunavski region.

„Planovi u daljoj karijeri su vezani za nastavak naučnoistraživačkog rada, kao i na popularizaciji nauke među mlađim generacijama. Istraživanja u oblasti aktivnih, biorazgradivih ambalažnih materijala predstavljaju veoma aktuelnu i dinamičnu oblast. Svedoci smo velikog pritiska na životnu sredinu kojem u velikoj meri doprinosi masovno korišćenje i deponovanje plastične ambalaže, a pored toga globalni gubici hrane, koji uključuju i otpad uzrokovan kvarenjem, veoma su veliki. U tom pogledu, moja trenutna, ali i buduća istraživanja, usmerena su na dalji razvoj ekološki prihvatljivih ambalažnih materijala uz efikasno korišćenje prirodnih izvora i promovisanje koncepta održivog razvoja. Buduća istraživanja biće usmerena i na dalju optimizaciju sinteze materijala kako bi se povećala njihova komercijalna prihvatljivost, zaključuje naša sagovornica.

 

Ukupno je dodeljeno 14 nagrada Danubius Young Scientist Award za po jednog mladog naučnika/naučnicu iz svake zemlje članice Evropske strategije za Dunavski region za izuzetna dostignuća u njihovom naučno-istraživačkom radu. Osim Ane Salević iz Srbije, nagrađeni su Mirna Raič iz Bosne i Hercegovine, Svilena Mihajlova iz Bugarske, Mihaj-Razvan Korman iz Njemačke, Tihomir Kovač iz Hrvatske, Klaudija Gusenbauer iz Austrije, Andrea-Marija Kampu iz Rumunije, Martin Ćalasan iz Crne Gore, Erika Majzlikova iz Slovačke, Nejc Bezak iz Slovenije, Petra Šedova iz Češke, Mikola Karabinjuk iz Ukrajine i Veronika Šegi-Gajer iz Mađarske.

(Izvor CPN)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar