Велика глобална студија показала је да је веровање у чаробњаштво кудикамо раширеније него што се то мислило.
Шта бисте рекли на податак да милијарду људи у свету још верује у чаробњаштво? А тек рекли на то да аутор најновијег истраживања истиче да је реч о конзервативој процени? Иако смо већ зашли у 21. столеће, веровање у чаробњаштво и даље је глобално раширено, но јако варира у различитим деловима света, обзнанила је нова велика студија у којој је учествовало више од 140.000 људи.
Резултати су показали да око милијарду људи у 95 земаља на нашој планети верује у чаробњаштво, а студија напомиње да је та бројка „сигурно премала”, с обзиром на осетљивост разговора на ту тему за неке испитанике. Око 40 посто упитаних рекло је да верују у неки облик чаробњаштва, а студија указује да локална преваленција тих веровања јако варира.
Велики контрасти
У Шведској је, на пример, само девет одсто учесника изјавило да верује у чаробњаштво, а с друге стране њих 90 посто верује у чаробњаштво у Тунису, наводи се студији која је објављена у научном часопису PLOS One. Иако су веровања у вештице чешћа у једним земљама него у другим, она још захватају социо-демографске скупине у свакој земљи, пише аутор и економиста Борис Гершман са Америчког универзитета (American University).
Све анкете питале су испитанике верују ли у „урокљиво око” или замисао да одређени људи могу бацати клетве или чини које узрокују да се некоме догоде лоше ствари, пише у новој студији.
Ранија истраживања испитивала су веровања у вештице у разним дијеловима света, али недостатак података спречио је научнике у извођењу глобалних анализа. Стога је поменути аутор склопио нови скуп података из личних и телефонских анкета које су од 2008. до 2017. спровели Истраживачки центар Пју (Pew Research Center) и друге професионалне анкетне групе. Те анкете су укључивале питања о ширим верским увјерењима испитаника и веровању у чаробњаштво.
Заједничко питање
Борис Гершман примећује да су анкетари питали у вези с магијом и вештичарењем на много различитих начина, али барем једно релевантно питање појавило се у свакој анкети. Све анкете питале су испитанике верују ли у „урокљиво око” или замисао да одређени људи могу бацати клетве или чини које узрокују да се некоме догоде лоше ствари, пише у новој студији.
Потоњи део питања обухваћа дефиницију чаробњаштва за коју се дотични амерички научник залаже, а захваљујући својој распрострањености у овим анкетама пружа јединствен начин да се прецизно одреди ко верује у чаробњаштво у целом спојеном узорку анкете. Он је открио да је 40 посто испитаника широм света рекло да верује у такав опис чаробњаштва. Примењено на укупну популацију представљених земаља, то би значило око милијарду људи.
Индивидуално и национално
Нови скуп података, исто тако, омогућио истраживачу поглед на везе између веровања у чаробњаштво и низа чинулаца на нивоу појединца и земље. На индивидуалној равни, људи с вишим образовањем и економском сигурношћу мање су веровали у чаробњаштво, показало је ово истраживање. Веровања у вештице су, такође, у позитивној корелацији са религиозношћу и вером у божанство. Али припадност хришћанству или исламу није чинила значајну разлику.
На националном нивоу, веровања у чаробњаштво повезана су са слабим институцијама, малим друштвеним поверењем и ниском иновативношћу, ао и са конформистичком културом и већом пристраношћу унутар групе. Студија документује да су веровања у вештице још раширена целом свету. Штавише, њихова преваленција је систематски повезана с низом културних, институционалних, психолошких и социоекономских карактеристика.
Аутор речене научне студије на крају признаје да су потребна додатна истраживања да би се стекла истинска глобална перспектива о веровањима у вештице. Упркос широком опсегу, она има нека ограничења, попут недостатка података из Kине и Индије, две најмногољудније земље света. Борис Гершман истиче и да постоје практичне примене за тако детаљно проучавање веровања у чаробњаштво. Прво, та веровања и даље доводе до сукоба на неким местима, а боље разумијевање тих уверења и њиховог друштвеног контекста може помоћи у заштити жена оптужених за чаробњаштво. Друго, разумевање веровања у чаробњаштво, такође, може бити критично за владе, научнике или групе за пружање помоћи локалномм становништву.
(Зимо)
