Научници са аустралијског Универзитета Квинсленд открили да суперцрви, односно ларве црва Zophobas morio, воле јести тај материјал.
Полистирен је један од најчешћих облика пластике. Kористи се у материјалима за паковање, једнократном прибору за јело, кутијама за CD-ове… Врло често га видимо у форми експандиране пене, познате као стиропор. Проблем је што га није лако рециклирати и већина полистирена завршава на одлагалиштима отпада или у океанима, где представља опасност за морски живот.
Сада су научници са аустралијског Универзитета Квинсленд открили да суперцрви, односно ларве црва Zophobas morio, воле јести тај материјал, а њихови цревни ензими могли би бити решење за повећано рециклирање полистирена, пише Science Alert. Зоолог Крис Ринке рекао је за AFP да су пређашња истраживања показала да сићушни воштани црви и брашнари (који су такође ларве инсеката) показују склоност конзумирању пластике и да су зато претпоставили да би још већи црви могли бити д ефикаснији.
Наиме, суперцрви нарасту до пет сантиметара и узгајају се као храна за гмазамце и птице или, чак, за људе у земљама као што су Тајланд и Мексико. Ринке и колеге држали су суперцрве три седмице на различитим режимима прехране. Једнима су давали стиропор, другима мекиње, а трећима ништа. „Уочили смо да суперцрви могу преживети ако се само хране стиропором, чак и добити на тежини у поређењу с контролном групом која је гладовала, што указује на то да они могу добити енергију једући полистирен”, изјавио је дотични научник.
Иако су суперцрви узгајени на полистирену завршили свој животни циклус претварајући се у чауре, а затим у корњаше, тестирања су показала да је у њиховим цревима дошло до губитка микробне разноликости и појаве потенцијалних патогена. То значи да, иако ови инсекти могу преживети на полистирену, то заправо није њихова природна храна и полистирен лоше утиче на њихово здравље. Научници су стога направили анализу микроба у њиховим цревима да би открили који су ензими у генима укључени у разградњу пластике.
Резултати овог истраживања могли би бити примењени на два начина. Један је да се суперцрвима, уз полистирен, дода и биоотпад, што би позитивно утицало на њихово здравље. Други начин је да се направе постројења за рециклирање која опонашају пробаву ларви, односно да прво уситњавају пластику, а затим је варе путем бактеријских ензима. „У коначници, желели бисмо избацити суперцрве из тог процеса”, нагласио је Ринке. Истраживање названо Insights into plastic biodegradation: community composition and functional capabilities of the superworm (Zophobas morio) microbiome in styrofoam feeding trials објављено је у часопису Microbial Genomics.
(Извор Индекс)
