Морски меснати крвави црви изгледају безопасно, али само из даљине. Спадају у чекињасте црве групе месождера, који зарањају дубоко у муљ морског дна, вребајући плен који страшним чељустима од бакра хватају и паралишу отровним уједом. Научници који проучавају ове црве истичу да су они веома непријатни и лако их је изазвати. „Када крвави црви наиђу на другог црва, обично своје бакарне чељусти користе као оружје”, истакао је биохемичар Херберт Вејт са Калифорнијског универзитета у Санта Барбари.
У новој студији коју је водио аутор Вилијам Вондерли, дипломирани студент у лабораторији Ваите, научници истичу да црв Glycera dibranchiata има бакар у својој вилици, односно очњацима, који чини око 10 одсто укупне структуре вилице, поред протеина и меланина. Необичне чељусти налик на очњаке код црва састоје се од протеина, меланина и концентрације бакра која се не може наћи нигде сем у овом животињском царству. „Ово може бити показатељ како настају бољи материјали”, каже коаутор Херберт Вејт, биохемичар.
Научници су приметили да ови црви користе бакар сакупљен из морских седимената да формирају своје чељусти, а процес може бити још необичнији од настанка зуба. Раније је примећено да комбинација бакра и меланина у чељустима даје очњацима отпорност на хабање, што помаже да зуби трају колико и век животиње – око пет година. У новом истраживању, тим је сецирао крваво-црвене глисте, анализирао ткиво вилице и проучавао култивисане ћелије in vitro, идентификујући структурни протеин који помаже да се ове различите хемијске компоненте тако успешно споје.
Протеин о коме је реч – назван мултитаскинг протеин (MTP) – толико је ефикасан да би могао да помогне у производњи материјала, сугеришу истраживачи. „Нисмо очекивали да ће протеин са тако једноставним саставом, који чине глицин и хистидин, имати овакве функције”, истакао је Херберт Вејт. Према истраживачима, MTP обавља бројне хемијске улоге у процесу производње чељусти код крвавих морских црва.
Бакар се сакупља из морских седимената, убрзавајући настанак меланина, а он је произвођач и организатор мешавине протеина, бакра и меланина који чине чељусти црва. Истраживачи наводе да је овај процес велика загонетка, а потребно је много сложене опреме да би се овај бакар рециклирао. Невероватно је шта се све дешава у устима крвавог црва. „Имате малог црва с вилицом која је тврда и крута као бронза, као да је керамичка”, закључио је биохемичар Херберт Вејт са Калифорнијског универзитета у Санта Барбари.
(Извор РТС)
