Биолози: „Догађа се нешто важно, а не знамо штa је то”.
Током недавне експедиције у углавном неистражене дубине северног подручја Средњоатлантског гребена, научници су наишли на нешто чудно – сићушне рупе на дну океана, поређане у десетине равних линија. Не би било ничег необичног у овоме, да се нису налазиле ни усред чега и то на великој дубини, отприлике 2,5 километара испод површине Атлантског океана. На том месту и на тим дубинама није било људских активности, никаквих ископавања или недавних научних анализа. А питање је могу ли морске животиње ископати овако прецизан и равномеран узорак, и с којом сврхом.
Стручњаци с брода Okeanos Explorer америчке Националне управе за оцеан и атмосферу (NОАА) су 23. јула роботском подморницом истраживали подводни вулкански гребен северно од архипелага Азори и снимили необичне структуре на океанском дну. Отприлике седмицу касније су око 483 километра даље пронашли још четири групе ових мистериозних рупа, на дубини од 1,6 километара. NОАА је затражила мишљење јавности те на службеном „фејсбуку” и „твитеру”. Добила је разне одговоре – од изванземаљаца и непознате врсте ракова до избијања гаса.
„Иако рупе изгледају као да су их направили људи, мале наслаге седимента око њих показују да их је неко или нешто ископало. Покушали смо завирити у њих и дотакнути их алатима подморнице, али нисмо успели”, написала је NОАА у саопштењу. Да мистерија буде већа, није први пут да су наишли на овакве рупице. Оне стручњаке збуњују већ најмање 20 година. Наиме, помињу се у истраживању из 2004. у истом подручју регији. Научници су их тада назвали lebensspuren, што на немачком значи „трагови живота”, пише Science Alert.
„Није познат узрок, ни процес настанка, али седимент око њих показује да би се могло радити о копању неког инфаунског организма. Ниједан од наших крупних планова није показао никакве знакове живих организама који настањују рупе”, написали су истраживачи 2004. Од тада је прошло скоро двадесет година. Но недавна мисија би могла пружити неке одговоре. Наиме, истраживачи су прикупили узорке седимента око рупа, а њихова анализа би могла одговорити на питање живе ли онке неке врсте морских бића. „Догађа се нешто важно, а ми не знамо шта је то. Ово показује да и даље постоје мистерије”, рекао је за „Њујорк тајмс” биолог Мајклл Векионе из НОАА.
Средњоатлантски гребен је најдужи планински ланац на свету, који се протеже на импресивних 16.000 километара. О тој области се не зна много, стога је NОАА послала експедицију која ће је истраживати од маја до септембра 2022. Истраживачи ће, такође, проучавати Чарли-Гибсову зону прелома где се спајају три главне тектонске плоче. Средњоатлантски гребен је због свог положаја жариште потреса, али и скрива задивљујуће хидротермалне отворе који омогућавају развој живота на великим океанским дубинама.
Експедиција ће следећи пут заронити 7. августа, што ће моћи да прати уживо. „Порекло ових рупа и даље остаје мистерија, а непознанице с којима се сусрећемо често су дубоке и тајанствене попут самог океана. Међутим, са сваком експедицијом мапирања и истраживања океанских дубина дознајемо више о овоме за нас виталном екосистему”, наводи NОАА.
(Индекс)
