Ветротурбина која мирује током дана без ветра или се брзо окреће када је потражња за електричном енергијом већ задовољена представља проблем за обновљиве изворе енергије, а истраживачи сматрају да се може решити – под морем.
Према једној визији, ветроелектране уз обалу мора могле би користити морску воду за складиштење енергије све док не буде потребна, помажући да се човечанство више не ослања на фосилна горива. „Дошли смо до решења које зовемо океанска батерија“, рекао је Фритс Блик, извршни директор холандске почетничке копаније Ocean Grazer за АФП на сајму технологије CES у Лас Вегасу. Уз све интензивније напуштање извора енергије који загревају климу, попут угља, чување зелене енергије је кључно. Наиме, природа не испоручује увек ветар или сунце када је електрична енергија најтраженија.
Бликова батерија ослања се на големе флексибилне мехуре на морском дну, које ветроелектрана пуни морском водом. Kада је струја потребна, притисак истискује воду кроз систем на морском дну који укључује турбине – а резултат је електрична струја. Kључно питање је цена, а системи за складиштење који укључују неку врсту батерија не само да су врло скупи, већ су и изложени ризику од цурења или контаминације морског окружења. Уређаји који се ослањају на притисак већ се користе у хидроелектранама које пумпају воду у резервоар иза бране када потражња за електричном енергијом падне.
Према Министарству енергетике САД, концепт назван „хидроелектрана с црпним складиштењем” постојао је у Италији и Швајцарској деведесетих година 19. века, а погони се сада могу наћи широм света. Што се тиче подводне верзије, Ocean Grazer није усамљен у овом покушају. FLASC, подружница Универзитета на Малти, има систем што користи обновљиву електричну енергију за пумпање воде у комору с ваздухом под притиском, који затим може покретати хидрауличку турбину за производњу енергије. Друга иницијатива, под називом StEnSea (Складиштена енергија у мору), користи шупље бетонске кугле изложене притиску дубоког океана, а тестирана је у немачком језеру 2016.
Блик је рекао да подморски уређаји искоришћавају притисак на дну океана који је бесплатан и имају учинак 80 посто у складиштењу енергије. Према непрофитном Центру за климатска и енергетска решења, обновљиви извори енергије су најбрже растући извор у САД, с порастом од 42 одсто од 2010. до 2020. године. Ипак, до имплементације, попут океанске батерије у оквиру електроенергетских мрежа, предстоје године. Новооснована компанија Ocean Grazer има циљ да успостави приобални систем до 2025, а један и на копну у северној Холандији до 2023. године. „С обзиром на то да ветар и сунце сада постају део енергетске мреже – што омогућује да се решимо фосилних горива – ово је врло узбудљиво”, сматра Клаудио Кањизарес, професор инжењерства и стручњак за обновљиве изворе на Универзитету Ватерлу у Kанади.
(Извор Индекс)
