Међутим, оно што је чудно јесте њен метални имплантат који би, ако је аутентичан, могао бити јединствен налаз из древног андског света.
Научници још не знају које је право порекло издужене лoбање у коју је уграђен метални имплантат. Наиме, не знају ради ли се о најранијем примеру древног хируршког имплантата у Перуу или о модерној кривотворини. То што лобања, донирана Музеју остеологије у Оклахома ситију, има издужени облик није нешто необично јер су Перуанци у античко доба знали стискати дечје главе тракама током њиховог развоја да би постигли ту форму. Међутим, оно што је чудно јесте њен метални имплантат који би, ако је аутентичан, могао бити јединствен налаз из древног андског света.
Поступак бушења
Уз уграђен метални предмет у лобањи се налази рупа која је вероватно посљедица поступка трепанације, односно отварања лобање ради растерећења мозга при покушају лечења озледе или медицинског обољења, што је била уобичајена пракса у античком свету. Остеолошки музеј наводи да његови стручњаци још нису успели проверити аутентичност металног имплантата. Гласноговорник музеја рекао је за Live Science да није спроведено датирање угљеником и да специјализовани археолози тек треба детаљно да анализирају лобању.
Да ли је имплантат аутентичан?
Live Science је разговарао с неколико неовисних стручњака о могућем пореkлу лoбање, но њихова се мишљена разликују. Неки су скептични и сматрају да се ради о кривотворини, док други претпостављају да би ово могао бити пример древне медицинске праксе. „Прилично се двоумим да је ово аутентично”, рекао је антрополог Џон Верано са Универзитета Тулен у Луизијани, наводећи да је метални имплантат можда модерна кривотворина, чак и ако је лобања легитимна. Укратко, мислим да се ради о покушају да лобања постане вредан колекционарски предмет. Овај метални имплантат могао је бити уметнут пре много деценија, пре него што га је добио музеј или набавио донатор.”
„На темељу прелома ова особа која изгледа као старији мушкарац, доживела је огромну трауму тупим предметом на десној страни главе. Kонцентричне линије прелома показују знаке зацељивања, што указује на то да је човек живео након повреде најмање неколико седмица до неколико месеци.”
Поменути антрополог је испитао неколико андских лобања које наводно имају металне имплантате и 2010. објавио истраживање на ту тему у часопису Journal of Osteoarchaeology. Тамо наводи примере лобања с кривотвореним металним имплантатом или оних код којих је нађен метал, али се радило о погребној понуди, а не о хируршком процесу.
Други научници, пак, сматрају да се ради о стварном примеру древне медицинске праксе, али да је прерано то тврдити са сигурношћу док се не спроведу даља тестирања. „Никад пре нисам видела ништа слично. На темељу фотографија чини се као да је метални део обликован према лобањи”, изјавила је антропологиња Даниел Kурин са Универзитета Калифорнија: „На темељу прелома ова особа, која изгледа као старији мушкарац, доживела је огромну трауму тупим предметом на десној страни главе. Kонцентричне линије прелома показују знаке зацељивања, што указује на то да је човек живео након повреде најмање неколико седмица до неколико месеци.”
„Будући да је металуршка технологија у то време варирала широм Анда, тестирања на лобањи би могла показати где је тај метал произведен. Такође би било добро направити рендгенски снимак лобање да би се утврдило покрива ли комад метала трепанацијски отвор и/или отворени прелом лобање. Постоји неколико случајева прошлих открића где је након трепанације у изрезану рупу стављен комад људске кости”, додала је Даниел Kурин, која је у чланку у часопису American Journal of Physical Anthropology из 2013. године писала о случају особе која је живела у Перуу пре отприлике 800 година и носила припијену капу с металним делом као кацигу која штити подручје избушено трепанацијом.
Остеолошки музеј није за сада навео када ће спровести детаљна истраживања на лобањи.
(Илустрације Остеолошки музеј Оклахома сити)
(Извор Индекс)
