MEĐU IZMEĐU

DUGE MISLI UMORE MOZAK

Shutterstock

Shutterstock

Američki pisac iz 19. veka Volas D. Votls je jednom izjavio: Razmišljanje je najteži i najiscrpljujući od svih poslova”. Koliko je to tačno pokazuju naučna istraživanja.

 

Nova studija ukazuje na to da previše naporno i predugo razmišljanje može da iscrpi vaš mozak, slično kao što vežba može da istroši telo, prenosi Svience Alert. Težak fizički rad je očigledno zamoran, ali i previše razmišljanja, a o tome se malo govori. Kada neko kaže da se oseća psihički iscrpljeno, jednostavno moramo da mu verujemo na reč. Kao rezultat toga, naučnici još ne razumeju zašto intenzivne misli izazivaju kognitivni umor. To nije baš osećaj pospanosti, više je u pitanju osećaj da je sve teže završiti zadatke ili se na njih usredsrediti.

Neki istraživači sada sumnjaju da je za ovaj nedostatak mentalne izdržljivosti kriv najzastupljeniji ekscitatorni neurotransmiter u mozgu. Glutamat je ekscitatorna aminokiselina koja je pravilno opisana tek pedesetih godina minulog veka, uprkos činjenici da je prisutna u preko 90 odsto neurona u ljudskom mozgu. Tokom decenija, ova potcenjena hemikalija je nastavila da iznenađuje naučnike. Utvrđeno je, na primer, da neuroni kontrolišu snagu svojih signala u mozgu tako što regulišu količinu glutamata koji oslobađaju drugi neuroni.

Glutamat može čak da uzbudi neurone do smrti, sa čak 8.000 molekula glutamata inkapsuliranih u jednoj kesici sinapse, spoju gde se dva neurona susreću. Očigledno je da je prevelika količina glutamata problem, i to se povezuje sa iscrpljivanjem mozga. Druge teorije ukazuju na to da je ovaj izvor energije verovatno još jedan od ograničavajućih faktor, ali još uvek nije jasno kako gubitak glukoze otežava razmišljanje, biohemijski govoreći.

Neki istraživači su primetili da pad glukoze izaziva gubitak dopamina u mozgu, zbog čega osoba lakše gubi interesovanje za određene kognitivne zadatke. „Uticajne teorije su ukazale na to da je umor neka vrsta iluzije koju je napravio mozak kako bi nas naterao da prestanemo sa svime što radimo i da se okrenemo aktivnostima koje nam pričinjavaju više zadovoljstva”, objašnjava klinički psiholog Matijas Pesiljone sa Pitije-Salpetrije univerziteta u Parizu.

On dodaje da njihovi nalazi pokazuju da kognitivni rad rezultira istinskom funkcionalnom promenom, akumulacijom štetnih supstanci, „tako da bi umor zaista bio signal koji nas tera da prestanemo da radimo, ali u drugu svrhu: da očuvamo integritet funkcionisanja mozga”. Pesiljone, takođe, kaže da postoje dobri dokazi da se glutamat eliminiše iz sinapsi tokom spavanja. To bi mogao biti jedan od razloga zašto noć odmora može da omogućiti osobi da se sledećeg dana oseća psihički osveženo. Studija je objavljena u časopisu Current Biology.

(N1)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar