Сваке године се роди више дечака него девојчица у Енглеској и Велсу, али и у Србији. То је чињеница. Али, питање је – зашто?
Статистика се води од 1838. године, а од тада се, по правилу, у породилиштима више чује плач дечака. Ниједне године однос није био другачији. Тако је 2017. године у Енглеској и Велсу рођено 348.071 мушке реце и 331.035 женске – разлика је од око 17.000.
И у Србије је исте године рођено 64.894 деце од којих су 33.321 били дечаци, док је девојчица било 31.573, подаци су Републичког завода за статистику. Неких година разлика је била и до 2.000.
Овај образац се понавља већ 180 година, па је рачуница следећа – на сваких 105 дечака, роди се 100 девојчица.
Овај проблем је у региону посебно изражен
у Црној Гори, где се на 109 дечака последњих
20 година рађа – свега 100 девојчица, према
подацима Завода за статистику Црне Горе.
Слично је и у другим земљама света, иако у оним попут Индије и Kине однос постаје још већи у корист рођених дечака јер је мушко потомство пожељније. Овај проблем је у региону посебно изражен у Црној Гори, где се на 109 дечака последњих 20 година рађа – свега 100 девојчица, према подацима Завода за статистику Црне Горе Монстат. Још више изненађујуће то што је овај однос такав од 17. века.
Девојчице дуже живе (Getty Images)
Али зашто се рађа више дечака него девојчица – и даље није потпуно јасно, иако постоји неколико теорија.
Све је у еволуцији
Прва теорија је еволуциона која каже да је за постизање једнаког броја мушкараца и жена у одраслој доби – потребно да се роди мало више мушкараца.
То је зато што је бити мушкарац опасна ствар, односно дечаци више умиру у детињству од девојчица, а сличне су статистике и у другим фазама живота. До смрти више долази и због несрећа, самоубистава и здравствених проблема.
„У сваком добу, у скоро сваком тренутку и на сваком месту, мушкарац је у већем ризику од смрти него жена”, каже професор Дејдив Стајнсајт, ванредни професор статистике на Универзитету у Оксфорду.
Дакле – више мушкараца него жена на почетку живота значи једнак број мушкараца и жена у одраслој доби, по овој теорији. У стварности, одраслих жена је више него одраслих мушкараца у Великој Британији, према подацима Одељења за националну статистику. Жене уједно и живе дуже.
Сперматозоиди и тајминг
Постоји много различитих фактора који би могли да одреде да ли су сперматозоиди са „ипсилон” (Y) хромозомом бржи од оних са „икс” (X) хромозомом у трци за оплодњу. То укључује старост родитеља, циклус овулације жене, ниво стреса, дијету и сексуални положај.
Једна популарна теорија подразумева да се шансе за добијање девојчице повећавају када родитељи имају сексуални однос неколико дана пре овулације, а затим се суздрже од односа. У том случају спематозоиди са „икс” хромозомом имају већу шансу да наџиве своје назови колеге – односно сперматозоиде које носе „ипсилон” хромозом.
Насупрот томе, ако до сексуалног односа дође у време овулације или након ње, најбољи пливачи стижу до јајне ћелије, а више се статистички рађају дечаци. Родитељи можда верују у ову технику доласка до девојчице, али научници кажу да има мало доказа за њу.
Ту су и нека истраживања која указују да околности под којим су зачета деца могу да одреде и пол. Тако се верује да, ако су родитељи под стресом, то може да узрокује рађање девојчице или пак, ако родитељи живе у ратном подручју – пре ће се родити дечак.
Опстанак у материци
Ако све ове теорије и веровања не утичу на пол – да ли он онда зависи од трудноће?
Нека истраживања показују да је већа вероватноћа да ће женска деца бити изгубљена током ране трудноће, али друге студије су показале да су мушки фетуси крхки касније у трудноћи и доводе до више мртворођених.
Научници кажу да је тешко утврдити шта се заправо дешава и зашто. Оно што знамо је – да се рађа више дечака.
(Извор Би-Би-Си)
