DIGITALNI DOMOROCI

„FEJSBUK” U SLUŽBI NAUKE

Ilustracija (Blue Corona)

Cilj ovih istraživačkih projekata, koji će biti sprovedeni u nekoliko zemalja širom sveta, jeste da ustanove ko i kako širi lažne vesti preko društvenih mreža.

Problem lažnih vesti star je verovatno koliko i vesti same. Međutim, naročito je eskalirao poslednjih godina i to, pre svega, zahvaljujući društvenim mrežama poput „Fejsbuka”. Stoga je ova kompanija odlučila da naučnicima pruži mogućnost pristupa podacima o njenim korisnicima kako bi mogli da istraže na koji način društvene mreže utiču na izbore demokratske procedure.

Za takve projekte biće angažovano
60 istraživača, koji će se, podeljeni u 12
timova, usredsrediti na nekoliko zemalja
kao što su Nemačka, Čile, Italija i SAD.

Njihov glavni cilj je da otkriju kako se lažne vesti šire, ko ih deli na platformama kao što je „Fejsbuk” i kako da ih prepoznamo. Za takve projekte biće angažovano 60 istraživača, koji će se, podeljeni u 12 timova, usredsrediti na nekoliko zemalja kao što su Nemačka, Čile, Italija i SAD.

Sedište kompanije (Vikipedija)

Istraživačima će biti dozvoljeno da pristupe brojnim podacima sa „Fejsbuka” kao što su internet adrese (URL) koje korisnici dele, ali i demografske informacije uključujući pol i približnu starost korisnika. Identitet korisnika biće zaštićen i to je nešto na čemu ova kompanija u poslednje vreme naročito insistira, budući da je u prošlosti bila optuživana za kršenje njihove privatnosti. Kako se navodi, ovu grupu projekata finansiraće osam dobrotvornih organizacija, a sam „Fejsbuk” nije imao nikakav uticaj prilikom izbora samih projekata.

Ovaj program mogao bi da predstavlja presedan kad je u pitanju način na koji naučnici sarađuju sa kompanijama na pristupu informacijama o društvenim mrežama – koje imaju sve veći uticaj na oblikovanje javnog diskursa, smatra Simon Hegelih, naučnik koji se bavi podacima političke prirode sa Tehničkog univerziteta u Minhenu. „Još je problem to što su društvene mreže tako važne – naročito za društvene nauke – ali mi nemamo pristup podacima”, navodi on. „Ponekad potrošiš mnogo vremena pokušavajući da saznaš stvari koje su ljudima u kompanijama već poznate.”

Simon Hegelih (Tehnički univerzitet Minhen)

Hegelih predvodi tim koji će istraživati širenje pogrešnih informacija tokom opštih izbora u Nemačkoj 2017. godine, koristeći podatke sa „Fejsbuka” i „Tvitera”. Ovi istraživači već imaju listu „Tviter” naloga koji su bili upleteni u širenje dezinformacija tokom američkih predsedničkih izbora 2016. Oni su otkrili da su neki od tih naloga bili aktivni i u Nemačkoj, i povezali ih sa „Fejsbuk” nalozima sličnog korisničkog imena i sadržaja.

Istraživači se, takođe, nadaju da će
pomoću sopstvenog istraživanja uspeti
da otkriju i druge izvore lažnih vesti.

Ovaj istraživački tim biće u prilici da pristupi podacima sa „Fejsbuka” o internet adresama koje su bile deljene više od 100 puta na ovom sajtu da bi utvrdio koliki je obim kampanje pogrešnim informacijama u Nemačkoj. Hegelih i njegove kolege pokušaće da utvrde koliko je ljudi podelilo linkove koje su postavljali ovi nalozi, kao i pol i približnu starost korisnika. Istraživači se, takođe, nadaju da će pomoću sopstvenog istraživanja uspeti da otkriju i druge izvore lažnih vesti.

Dubina pristupa podacima sa „Fejsbuka” kojom će raspolagati pomenuti istraživački timovi daleko premašuje prethodne studije, u kojima su istraživači bili upućeni na znatno ograničeniji skup podataka, navodi Majkl Vil iz Instituta „Alan Tjuring”, u Londonu. Baš iz tih razloga, zaključci u ovim studijama mogli bi se dovesti u pitanje, smatra on. „Zaista je dobro što ,Fejsbuk᾽ – nadajmo se i neke druge kompanije – govori o tome da su svesni da moraju da pruže istraživačima pristup pravim grupama podataka unutar sigurnosnih granica”.

„Ukoliko ne razumemo problem lažnih
vesti, rešenja koja razvijamo možda
neće biti ona prava”.

Međutim, pored sličnosti između „Fejsbuk” naloga koji plasiraju lažne vesti i načina na koji to čine u različitim zemljama širom sveta, treba obratiti pažnju i uvažiti razlike koje postoje među njima, smatra Sebastijan Velensuela, jedan od vođa projekta koji je pratio širenje lažnih vesti na Fejsbuku tokom opštih izbora u Čileu 2017. „Dokazi koje imamo uglavnom su usredsređeni na SAD”, navodi on. „Nisam siguran da li će to biti primenjivo na zemlje u Latinskoj Americi.”

Geografska, pa i kulturološka specifičnost mogu biti od velikog značaja za onog ko donosi zakone i sprovodi politike koje imaju za cilj da se nose sa kampanjama dezinformacija, dodaje Valensuela. „Ukoliko ne razumemo problem lažnih vesti, rešenja koja razvijamo možda neće biti ona prava”, zaključuje on.

(Đorđe Petrović, CPN)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar