Dvojica istraživača sa Univerziteta Oksford objavila su krajem 2021. analizu koja je pokazala da u proteklih nekoliko decenija ishodi utakmica profesionalnih utakmica u Evropi postaju sve predvidljiviji.
Brojna ispitivanja pokazuju da je nogomet najpopularniji sport na svetu.On ima oko 3,5 milijardi poklonika, drugi je kriket sa 2,5 milijardi, treća košarka sa 2,4 milijarde, četvrti hokej sa 2 milijarde, a peti tenis sa 1 milijardom.Usto, oko 250 miliona ljudi redovno igra fudbal. Postoje brojni razlozi zašto je to tako, među ključnim se najčešće navode brzina, nepredvidljivost, demokratičnost i društvenost.
Sport radničke klase
Nešto slično nogometu igrali su pre 3.000 godina Asteci, a i drevni Kinezi, Grci, Rimljani i narodi Australije, Okeanije i drugih delova sveta. Najstariji zapisi o igri u kojoj se nogom pokušava dati gol koji brani golman potiču iz 1633. Posebnu popularnost stiče u Evropi u 19. veku, naročito u zemljama engleskog govornog područja u kojima se formiraju brojni klubovi. Iz Evrope se potom širi svetom, posebno po kolonijama. Popularnosti u velikoj meri pridonosi činjenica da ga može igrati praktičko svtko, svuda, bez posebnih uslova. Primerice, za košarku je važan preduslov da osoba bude visokog rasta, a potreban je i koš postavljen na tabli i ravna površina od koje će se posebno dizajnirana lopta dobro odbijati. Zahtevi za hokej još su veći.
Čovek može doslovno bilo šta da šutira na ulici unutar nekih imaginarnih linija i već se uobličava struktura nogometne igre. Ona je, takođe, jedini pravi sport radničke klase.Konačno, to je društveni sport, s gledaocima koji se okupljaju na stadionima i u barovima da bi navijali za svoje omiljene timove. Dinamika je takva da omogućuje i podstiče okupljanja i zajedničko praćenje i navijanje, često vrlo slobodno i glasno.
Veoma je nepredvidljiv
Važna draž fudbala je, pored ostalog, i to što je jedan od najmanje predvidljivih sportova. Naučnici Laboratorije Los Alamos u Nju Mekdiku objavili su 2006. analizu više od 300.000 utakmica u pet sportova odigranih u jednom stoleću. Pokazalo se da je značajno veća verovatnoća da će nogometne utakmice u engleskoj Premijer ligi završiti iznenađenjem i pobedom autsajdera nego mečevi u glavnim ligama američkog nogometa, bejzbola, hokeja i košarke.
Istraživački tim je utvrdio da su, otkako su počeli da se beleže rekordi, pre 1890. godine, šanse za preokret u fudbalu bile dosledno veće nego u bilo kojem drugom američkom sportu –autsajderi su pobeđivali u 45% slučajeva, a u američkom nogometu u 36% slučajeva.Jedan od razloga je što je to igra s malim brojem bodova u poređenju sa igrama kao što je, na primer, košarka. Za svaku priliku za postizanje pogotka veća je verovatnoća da će to učiniti bolja ekipa.U utakmicama u kojima postoji malo prilika za postizanje pogotka, bolji tim može propustiti tek nekoliko prilika i izgubiti utakmicu. U košarkaškom meču, u kojem bolja ekipa može dobiti 40 ili više prilika za postizanje pogotka, propustit će tek neke, ali će većinu postići, tako da je vjerojatnost da će pobijediti veća.
Neki američki stručnjaci za sport, stoga, zameraju fudbalskim organizacijama što održavaju stroga pravila, poput ofsajda, zbog kojih se na utakmicama u proseku postiže relativno malo golova – oko 2,65 u Premijer ligi – pa je sreća u ishodu izraženiji.Osim toga, u nogometu, kao i u svim timskim sportovima, postoji mnogo varijabli kao što su veština, taktika, kondicija, komunikacija ili njen nedostatak, fizička spremnost i psihološko stanje igrača. Jedan vođa na terenu može pokrenuti igrače kada im opadne moral.
S druge strane, igrač koji ima loš dan može uticati na celu ekipu. Osim toga, jedna odluka sudije može promeniti rezultat, a razlika između briljantnog gola koji će doneti pobedu i promašaja biti tek nekoliko centimetara na šta mogu uticati igralište ili neke druge okolnosti.
Popularnost klađenja
Ne treba zanemariti činjenicu da popularnosti fudbala doprinosi i popularnost klađenja. Naime, nogomet je jedan od najpopularnijih sportova za klađenje iz brojnih razloga. Deo toga i očekivano proizlazi iz popularnosti sameigre nogometa, a deo iz velike dostupnosti klađenja na – malo je zemalja i gradova koji nemaju kladionice. U svetu se, takođe, konstantno organizuje niz utakmica i nadmetanja koja omogućuju učestalo klađenje.
Nadalje, timovi i igrači toliko su slavni da ih ljudi širom sveta dobro znaju. Mnogi navijači uživaju da prate određene igrače i timove, što im omogućuje donošenje boljih odluka u klađenju. Ili barem misle da mogu doneti dobre odluke.Konačno, odnos uloga i dobitka je veliki zbog velikog broja ljudi koji se klade, što podrazumeva da je u opticaju velika količina novca.Jedan od najvećih dobitaka u istoriji dogodio se 2001. kada je Mik Gibs, krovopokrivač iz Stafordšira, zaradio neverobatnih 500.000 funti nakon što je stavio 30 penija sa izgledima od 1,6 miliona prema jedan.
I s fizikom povezaniji
Kada se spomenu fizika i fudbal, prve asocijacije su mehanika i aerodinamika.„Retko ko ostane ravnodušan na korišćenje složene aerodinamike kod slobodnih udaraca, ali veza fizike i nogometa ide znatno dublje”, kaže Davor Horvatić, vanredni porofesor Fizičkog odseka PMF-a u Zagrebu. „U tekstu pomenutih istraživanja autori su fizičari, a naučni rad se odnosi na dinamiku kompleksnih sistema. Fudbalska utakmica određena je nemerljivom količinom promenljivih, od kojih su mnoge diktirane tzv. nasumičnim procesima. Koliko puta neočekivano odbijena lopta odluči rezultat i koliko god se trudili da smanjimo uticaj nasumičnosti, primerice u timovima sasdtavljenim od izuzetno talentovanih igrača, ne možemo je ukloniti.Tim kojem se nasumičnosti poklope može imati niz dobrih ishoda utakmica, a onda dve-tri loše i odmah se traže razlozi tome. Naš mozak se teško nosi s uplivom slučajnih događaja, sve mora da ima uzrok i smisao. Nogomet je jedan od sportova u kojem se najviše traže razlozi i uzroci ishoda tamo gde ih nema, niti ih ima smisla tražiti.”
Dvojica istraživača sa Univerziteta Oksford objavila su krajem 2021. u časopisu Royal Society Open Scienceanalizu koja je pokazala da u proteklih nekoliko decenija ishodi utakmica profesionalnih utakmica u Evropi postaju sve predvidljiviji. U svojem naučnom člankuViktor Martins Majmone i Taha Jaseri analizirali su ishode 88.000 utakmica više timova odigranih od 1993. do 2019.Proučavajući podatke, otkrili su da su predviđanja njihovog modela postajala sve bolja u kasnijim godinama. Pokazalo se da je za novije utakmice tačno predviđao rezultat sa tačnošću od oko 75%.
(Wikipedia)
I pride pare i VAR
Primetili su, isto tako, da je najuticajniji činilac u tačnosti predviđanja bila nejednakost u bogatstvu a. Iz toga proizlazi da bogati klubovi, koji mogu platiti najbolje igrače, sve sigurnije pobeđuju, što im omogućuje da se još više bogate. Na taj način stvara se začarani krug i sve dublji jaz koji jača predvidljivost ishoda.Konačno, analiza je pokazala da je prednost igranja na domaćem terenu, koja se kretala oko 30%, vremenom oslabila do te mere da više nije uticala na ishod. Zbog toga se smanjio uticaj navijača, a time i draž navijanja.
Brojni navijači se žale da je e video–nadzor u suđenju smanjio doživljaj fudbalske igre.Ispitivanja su pokazala da je, čak, 95% navijača koji su to iskusili na stadionima i 94% koji su gledali utakmice na TV sa odlukama u kojima je korišćen VAR reklo je da je to učinilo gledanje utakmica manje ugodnim, pored ostalog, zbog dugih prekida u donošenju presuda. Čak 95% navijača nije srećno jer im to uskraćuje spontano slavljenje golova.Istraživanje Udruženja fudbalskih navijača (FSA) otkrilo je da bi ih više od 40% moglo odustati od gledanja uživo zbog VAR-a.
(Indeks)
