Двојица истраживача са Универзитета Оксфорд објавила су крајем 2021. анализу која је показала да у протеклих неколико деценија исходи утакмица професионалних утакмица у Европи постају све предвидљивији.
Бројна испитивања показују да је ногомет најпопуларнији спорт на свету. Он има око 3,5 милијарди поклоника, други је крикет са 2,5 милијарди, трећа кошарка са 2,4 милијарде, четврти хокеј са 2 милијарде, а пети тенис са 1 милијардом. Усто, око 250 милиона људи редовно игра фудбал. Постоје бројни разлози зашто је то тако, међу кључним се најчешће наводе брзина, непредвидљивост, демократичност и друштвеност.
Спорт радничке класе
Нешто слично ногомету играли су пре 3.000 година Астеци, а и древни Kинези, Грци, Римљани и народи Аустралије, Океаније и других делова света. Најстарији записи о игри у којој се ногом покушава дати гол који брани голман потичу из 1633. Посебну популарност стиче у Европи у 19. веку, нарочито у земљама енглеског говорног подручја у којима се формирају бројни клубови. Из Европе се потом шири светом, посебно по колонијама. Популарности у великој мери придоноси чињеница да га може играти практичко свтко, свуда, без посебних услова. Примерице, за кошарку је важан предуслов да особа буде високог раста, а потребан је и кош постављен на табли и равна површина од које ће се посебно дизајнирана лопта добро одбијати. Захтеви за хокеј још су већи.
Човек може дословно било шта да шутира на улици унутар неких имагинарних линија и већ се уобличава структура ногометне игре. Она је, такође, једини прави спорт радничке класе. Kоначно, то је друштвени спорт, с гледаоцима који се окупљају на стадионима и у баровима да би навијали за своје омиљене тимове. Динамика је таква да омогућује и подстиче окупљања и заједничко праћење и навијање, често врло слободно и гласно.
Веома је непредвидљив
Важна драж фудбала је, поред осталог, и то што је један од најмање предвидљивих спортова. Научници Лабораторије Лос Аламос у Њу Мекдику објавили су 2006. анализу више од 300.000 утакмица у пет спортова одиграних у једном столећу. Показало се да је значајно већа вероватноћа да ће ногометне утакмице у енглеској Премијер лиги завршити изненађењем и победом аутсајдера него мечеви у главним лигама америчког ногомета, бејзбола, хокеја и кошарке.
Истраживачки тим је утврдио да су, откако су почели да се бележе рекорди, пре 1890. године, шансе за преокрет у фудбалу биле доследно веће него у било којем другом америчком спорту – аутсајдери су побеђивали у 45% случајева, а у америчком ногомету у 36% случајева. Један од разлога је што је то игра с малим бројем бодова у поређењу са играма као што је, на пример, кошарка. За сваку прилику за постизање поготка већа је вероватноћа да ће то учинити боља екипа. У утакмицама у којима постоји мало прилика за постизање поготка, бољи тим може пропустити тек неколико прилика и изгубити утакмицу. У кошаркашком мечу, у којем боља екипа може добити 40 или више прилика за постизање поготка, пропустит ће тек неке, али ће већину постићи, тако да је вјеројатност да ће побиједити већа.
Неки амерички стручњаци за спорт, стога, замерају фудбалским организацијама што одржавају строга правила, попут офсајда, због којих се на утакмицама у просеку постиже релативно мало голова – око 2,65 у Премијер лиги – па је срећа у исходу израженији. Осим тога, у ногомету, као и у свим тимским спортовима, постоји много варијабли као што су вештина, тактика, кондиција, комуникација или њен недостатак, физичка спремност и психолошко стање играча. Један вођа на терену може покренути играче када им опадне морал.
С друге стране, играч који има лош дан може утицати на целу екипу. Осим тога, једна одлука судије може променити резултат, а разлика између бриљантног гола који ће донети победу и промашаја бити тек неколико центиметара на шта могу утицати игралиште или неке друге околности.
Популарност клађења
Не треба занемарити чињеницу да популарности фудбала доприноси и популарност клађења. Наиме, ногомет је један од најпопуларнијих спортова за клађење из бројних разлога. Део тога и очекивано произлази из популарности саме игре ногомета, а део из велике доступности клађења на – мало је земаља и градова који немају кладионице. У свету се, такође, константно организује низ утакмица и надметања која омогућују учестало клађење.
Надаље, тимови и играчи толико су славни да их људи широм света добро знају. Многи навијачи уживају да прате одређене играче и тимове, што им омогућује доношење бољих одлука у клађењу. Или барем мисле да могу донети добре одлуке. Kоначно, однос улога и добитка је велики због великог броја људи који се кладе, што подразумева да је у оптицају велика количина новца. Један од највећих добитака у историји догодио се 2001. када је Мик Гибс, кровопокривач из Стафордшира, зарадио неверобатних 500.000 фунти након што је ставио 30 пенија са изгледима од 1,6 милиона према један.
И с физиком повезанији
Када се спомену физика и фудбал, прве асоцијације су механика и аеродинамика. „Ретко ко остане равнодушан на коришћење сложене аеродинамике код слободних удараца, али веза физике и ногомета иде знатно дубље”, каже Давор Хорватић, ванредни порофесор Физичког одсека ПМФ-а у Загребу. „У тексту поменутих истраживања аутори су физичари, а научни рад се односи на динамику комплексних система. Фудбалска утакмица одређена је немерљивом количином променљивих, од којих су многе диктиране тзв. насумичним процесима. Kолико пута неочекивано одбијена лопта одлучи резултат и колико год се трудили да смањимо утицај насумичности, примерице у тимовима сасдтављеним од изузетно талентованих играча, не можемо је уклонити. Тим којем се насумичности поклопе може имати низ добрих исхода утакмица, а онда две-три лоше и одмах се траже разлози томе. Наш мозак се тешко носи с упливом случајних догађаја, све мора да има узрок и смисао. Ногомет је један од спортова у којем се највише траже разлози и узроци исхода тамо где их нема, нити их има смисла тражити.”
Двојица истраживача са Универзитета Оксфорд објавила су крајем 2021. у часопису Royal Society Open Science анализу која је показала да у протеклих неколико деценија исходи утакмица професионалних утакмица у Европи постају све предвидљивији. У својем научном чланку Виктор Мартинс Мајмоне и Таха Јасери анализирали су исходе 88.000 утакмица више тимова одиграних од 1993. до 2019. Проучавајући податке, открили су да су предвиђања њиховог модела постајала све боља у каснијим годинама. Показало се да је за новије утакмице тачно предвиђао резултат са тачношћу од око 75%.
(Wikipedia)
И приде паре и VAR
Приметили су, исто тако, да је најутицајнији чинилац у тачности предвиђања била неједнакост у богатству а. Из тога произлази да богати клубови, који могу платити најбоље играче, све сигурније побеђују, што им омогућује да се још више богате. На тај начин ствара се зачарани круг и све дубљи јаз који јача предвидљивост исхода. Kоначно, анализа је показала да је предност играња на домаћем терену, која се кретала око 30%, временом ослабила до те мере да више није утицала на исход. Због тога се смањио утицај навијача, а тиме и драж навијања.
Бројни навијачи се жале да је е видео–надзор у суђењу смањио доживљај фудбалске игре. Испитивања су показала да је, чак, 95% навијача који су то искусили на стадионима и 94% који су гледали утакмице на ТВ сa одлукама у којима је коришћен VAR рекло је да је то учинило гледање утакмица мање угодним, поред осталог, због дугих прекида у доношењу пресуда. Чак 95% навијача није срећно јер им то ускраћује спонтано слављење голова. Истраживање Удружења фудбалских навијача (FSA) открило је да би их више од 40% могло одустати од гледања уживо због VAR-а.
(Индекс)
