Kако су Срби добијали презимена и од када датирају она најстарија? Процењује се да се две трећине српских презимена завршава на – ић.
Презиме је за Србе увек било „породично име”, оно које показује порекло, припадност, неког древног претка који је данас удаљеним људима био заједнички. Већина српских презимена препознатљива је по суфиксу – ић. Процењује се да се око две трећине српских презимена завршава овако.
Већина по мушком претку
Већина је настала по мушком претку – патроними, мада има и презимена која порекло воде од нека давне прабаке – матроними. Има и оних која су означавала лични изглед или карактер, али и надимак и бивше место боравка и занимање. Тако долази до тога да велики број породица носи иста презимена, иако уопште нису у међусобном сродству.
Већина српских презимена се спомиње у писаним историјским изворима из 13, 14. века, попут „Дечанске хрисовуље”(даровнице) којом је Стефан Дечански део својих поседа поклонио истоименом манастиру.
Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Kарађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајнијим прецима.
Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, пре свега из средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.
Већина потиче из 13. века
Радогостић, Зарубица, Трзин, Хрељић, Заклан, Бујак само су нека од најстаријих српских презимена. Већина српских презимена се спомиње у писаним историјским изворима из 13, 14. века, попут „Дечанске хрисовуље” (даровнице) којом је Стефан Дечански део својих поседа поклонио истоименом манастиру.
На овом документу су, наиме, пописана имена свих људи (у неким случајевима и три, четири генерације потомака) који су тада живели на том поседу. Српска презимена су већином настајала по мушком претку (патроними), па су потомци Јованови, Радогостови, Петрови, Николини, постали Јовановићи, Радогостовићи, Петровићи, Николићи…
Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Kарађорђевиц́а који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајнијим прецима.
Мирослав Нишкановић (Порекло)
И по женском претку
Презимена по женском претку (матроними) су ређа, а везују се за жене које су се истакле у борби или су, просто, остале удовице. То су Марићи, Станићи, Јелићи – каже етнолог Мирослав Нишкановић, један од ретких који се бави овом проблематиком и аутор јединствене књиге „Српска презимена”, преносе „Новости”.
Изузетно стара српска презимена у највећем броју су сачувана у оним крајевима где се највише полагало на традицију, попут Црне Горе и Херцеговине. Њиховом настанку у великој мери је кумовао однос према другим братствима, а и чињеница да су настала у ратничком друштву.
Према његовим речима, поред презимена која одражавају везу с неком другом особом (обично везу родитељ – деца), имамо и она која означавају лични изглед или карактер, али и надимак особе по којој је настало презиме: Слијепчевић, Ћосић (ћосав), Бркић (бркат), Мудринић, Дивљак, Бујак (брз, хитар), Гузина, Убипарип, Вртикапа…
Kоја су најстарија?
Изузетно стара српска презимена у највећем броју су сачувана у оним крајевима где се највише полагало на традицију, попут Црне Горе и Херцеговине. Њиховом настанку у великој мери је кумовао однос према другим братствима, а и чињеница да су настала у ратничком друштву.
„У овим крајевима и бившој Војној крајини, имамо презимена као што су Грдинић, Грубанов, Јованда… Ово последње је, рецимо, изведено од имена Јован. Назвати тада некога Јовицом, у тим крајевима, била је највећа увреда. Јованда, а друге стране, звучи силно, снажно и требало је да заплаши непријатеља, по принципу: Kако ћеш ти такав на Јованду или Види га, Грдног”, објашњава Нишкановић.
Он додаје да у ову групу спадају и презимена у којима се види веза са одређеном животињом, попут Вукотића, Међедовића или Дракулића. Снага вука, медведа или змаја, требало је да се пренесе на носиоца и заштити га од непријатеља и злих сила.
Притом, треба рећи да Дракулићи или Дракуловићи немају никакве везе са најпознатијим вампиром. Реч је о старобалканском имену, док се презиме у Србији користи још од 11. века, много пре времена Влада Цепеша. Опет, има презимена која су нам данас смешна, иако су им у прошлости придавана друга значења. Таква су, примера ради, презимена Гаће, Kарагаћа, Kура(ј)ица… Гаће су у прошлим временима биле назив за чакшире или панталоне, а не за гаће које се носе испод „гаћа”.
(Извор Национална географија)
