Професионални играчи видео-игрица проводе дневно до 15 часова пред рачунаром, а истраживања показују да их то ставља под исту висину стреса као маратонце.
Многи од најуспешнијих светских претворили су свој хоби у каријеру и тако зарадили милионе долара. Портал Mail online упустио се у истраживање да открио идеални узраст, грађу, исхрану, чак и величину шаке професионалних играча видео-игрица. У новој студији др Линдси Миглиор, познати британска лекар за „и-спортове“ (нет игрице), покушала је да сазна идеалну величину руке за професионалне играче. Испитала је више од 90 играча од 18 до 44 година и упоредила мере руку са успехом у популарним компјутерским играма, укључујући Call of Duty, Mario Kart, Fifa… Резултати су показали да идеална величина прстију варира зависно од игре. Утврђено је да су играчи са малим прстима бољи у играма високог интензитета као што је Mario Kart. Међутим, они с великим прстима били су бољи у дужим играма које захтевају више издржљивости, укључујући Call of Duty.
Актери истраживања довршили су и „тест клика” да би все идело колико брзо могу кликнути на контролер или миш у периодима за 5, 30 и 100 секунди. Резултати су открили да су на тесту од пет секунди играчи са кратким прстима и малим рукама могли брже да кликну. На тесту од 30 секунди најбоље су прошли играчи са великим распоном прстију и ширином длана. Kоначно, на тесту од 100 секунди најбоље су прошли поново играчи са дужим прстима.
Др Миглиор је закључила да је оптимална величина руке за гејмере 7,6 сантиметара од врха до базе кажипрста, максимални распон од врха палца до врха малог прста од 22,8, а ширина длана од 8,7. Иако се играње често доживљава као „лења активност”, недавна студија је открила да мушки играчи могу да сагоре 420 калорија током двосатног играња, док гејмерке могу сагорети до 472 калорије, што је еквивалент од чак 1.000 трбушњака. Kоличина произведеног кортизола код гејмера је отприлике као код возача тркачких аутомобила.
То је, у комбинацији с високим пулсом, понекад чак 160 до 180 откуцаја у минуту, што је једнако ономе што се догађа током врло брзог трчања, готово маратона. „Овај спорт је захтеван као и већина других, ако не и захтевнији”, истиче професор Инго Фробосе, који је водио студију. Да би се носили с тим стресовима, играчи морају бити у врхунској физичкој кондицији. Зато професионални играчи конзумирају знатно мање шећера и брзе хране него шира јавност. У просеку, играчи једу једну плочицу чоколаде и један мали тањир сланих залогаја седмично. Брзу храну и готове производе једу само два пута седмично.
Исто тако, 14,8 одсто професионалних гејмера су вегани или вегетаријанци, али већина још једе месо. У просеку, каријера професионалних гејмера врло је кратка и обично завршава до 25. године живота. Није изненађујуће да дуге сесије играња пред рачунаром и светлом екрана нарушавају вид играча. Зато особе које су кратковиде, далековиде или пате од других здравствених проблема са очима, теже могу постати гејмери. Међутим, постоји неколико ствари које играчи могу учинити да би заштитили очи. То укључује улагања у играчке наочаре с филтерима плавог светла и у филтере на екрану, и усредсређеност на удаљене предмете да би се помогло истезање цилијарних мишића који фокусирају очи, наводи Dailly Mail.
(Извор Н1)
