Након што су им у носо прскали хормон окситоцин, ове звери су постале мање агресивне.
Научници који су провели године прскајући окситоцин у носне шупљине лавова открили су да су те велике мачке дружељубивије према својим лављим суседима и мање склоне рикању на странце кад су под утјецајем такозваног љубавног хормона. Резултати, објављени недавно у часопису Science, могли би се показати корисним за заштиту те врсте у резерватима у које су присилно смештени чопори лавова што се међусобно не познају.
Код сисара је окситоцин главни молекул који јача друштвене везе. Kаткад га називају „хемикалијом за мажење”.
„Одувек сам волела лавове”, изјавила је неуронаучница и главна ауторка истраживања Џесика Беркхарт, објашњавајући да је одлучила д учествује у истраживању јер јој је дојадило да у лабораторији проучава мозгове животиња. Жељела је да то чини у стварном животу. Мачке су, иначе, познате по свом аутономном понашању, но лавови одскачу од тог просека и живе заједно у чопорима, с којима освајају и бране територије у афричкој савани.
„Имате мушке лавове, на пример, који ће у старости од неколико година напустити чопор и састаће се са себи непознатим лавовима, с којима нису у крвном сродству, и с њима ће створити целоживотне везе”, рекла је дотична научница. Ови облици понашања показали су да су лавови, за разлику од самотних гепарда или леопарда, биолошки програмирани да се понашају друштвено у неким ситуацијама, што их чини занимљивом врстом за тестирање окситоцином.
Хемикалија за мажење
Код сисара је окситоцин главни молекул који јача друштвене везе.
Kаткад га називају „хемикалијом за мажење” јер се појављује у мозгу мајке када погледа у очи свог новорођенчета и изазива осећаје среће и сигурности, а истовремено подстиче дете да се ухвати за мајчину дојку. Слични учинци забележени су и код других врста, па и између паса и њихових власника. Неки терапеути, чак, сматрају да би парови који се суочавају с проблемима могли имати користи од повећаног контакта очима, који подстиче лучење окситоцина.
„Након што је лавовима дат окситоцин и омиљена играчка од бундеве да би се играли њоме, видели смо да се просечна раздаљина између животиња смањила са око седам метара без окситоцина на отприлике три и по метра са окситоцином”.
Џесика Беркхарт је са својим колегама са Универзитета Минесота, радећи у резервату Динокенг у Јужној Африци у лето 2018. и 2019. комадима сировог меса мамила лавове до ограде. Затим би им у нос ушприцали окситоцин користећи уређај који наликује старој бочици за парфем да би хемикалија отишла право у мозаг. Након прскања 23 лава постала су толерантнија према другим лавовима у простору. Истраживачи су бележили колико ће лав који поседује жељени предмет, у овом случају играчку, дозволити осталима да му се приближе и тако су мерили толерантност.
(EPA)
„Након што је лавовима дат окситоцин и омиљена играчка од бундеве да би се играли њоме, видели смо да се просечна раздаљина између животиња смањила са око седам метара без окситоцина на отприлике три и по метра са окситоцином”, објаснила је Џесика Беркхарт. Лавови нису узвраћали риком када би чули снимљене урлике непознатих уљеза, супротно од оних у контролним групама који нису добили хормон.
Вишеструка корист
Смањено непријатељство према странцима особито је охрабрујуће откриће, истакла је поменута научница, јер се за окситоцин зна да има мрачну страну код људи: мада поспешује позитивне осећаје према члановима групее, може и повећати осећај ривалства у односу на аутсајдере. Иначе, примена окситоцина би могла бити корисна у бројним ситуацијама.
Прво, могла би помоћи у повезивању лавова који се међусобно не познају, а спасених из насилних ситуација, примерице из циркуса или зоолошких вртова у ратним подручјима, из којих их смештају у склоништа. Друго, како расту градови у Африци и шире се на територије лавова, конзерватори су присиљени премештати велике мачке у приватне резервате, где су смештени међусобно непознати чопори, а окситоцин би могао помоћи у спречавању сукоба. Такође, могао би помоћи при враћању лавова у дивљину тако да им помогне „да постану склонији новом друштвеном окружењу и да буду и знатижељнији и мање уплашени, што ће довести до успешнијих повезивања”.
Постоји страх да ће бескрупулозни власници зоолошких вртова, попут злогласног краља тигрова Џоа Егзотика, покушати да користе хемикалију да би својим гостима наплаћивали мажење младунаца, што удружења за заштиту права животиња строго осуђују. „Истина је да су људи покварени, но надамо се да ће у овом случају бити више користи него штете”, закључила је Џесика Беркхарт.
(Извор Индекс)
