Истраживања коронавируса: мале шансе за стицање дугорочне самоодбране. Чак и када се особа разболи од коронавируса, то није гаранција да се неће поново заразити, указује ново истраживање.
Поред SARS-CoV-2, коронавируса који тренутно има сву светску пажњу, постоје и бројни други за које знамо већ деценијама, а за које није познато да могу да заразе људе и који су сезонски. Истраживачи су проучавали четири врсте сезонских коронавируса током последњих 35 година и открили су да се поновна инфекција често дешавала, око годину дана након прве заразе. Иако то не мора да буде случај за тренутну глобалну пандемију, свакако није добар знак када је у питању нада у дугорочни имунитет популације.
Аутори кажу да је поновна инфекција, можда, заједничка карактеристика свих људских коронавируса.
Анализирајући 513 узорака серума прикупљених од 1980-их од 10 здравих мушкарацаа који живе у Амстердаму, истраживачи су приметили неколико антитела повезаних са коронавирусима. Сваки пораст протумачен је као реинфекција, а за сва четири проучена сезонска коронавируса, укључујући HCoV-NL63, HCoV-229E, HCoV-OC43 и HCoV-HKU1, тим је открио од три до 17 инфекција по пацијенту. Неке ретке инфекције појавиле су се већ шест месеци након почетне инфекције, али чешће су се враћале годину дана после, „што указује да је заштитни имунитет краткотрајан”.
До данас је мало потврђених случајева поновне инфекције ковидом-19, јер је још увек рано да се каже колико дуго може да траје стечени имунитет на SARS-CoV-2. Потрага за другим коронавирусима један је од наших најбољих трагова али, нажалост, ово вишедеценијско истраживање указује на то да је имунитет за многе инфекције коронавирусом краткотрајан. Аутори кажу да је поновна инфекција, можда, заједничка карактеристика свих људских коронавируса.
Студија је ограничена тиме што се не може са сигурношћу рећи да је свако повећавање броја антитела дефинитивно представљало поновну инфекцију. Истраживање је, такође, урађено на малом узорку учесника, па су потребне веће студије. Међутим, постоје неке погодности које друга истраживања немају.
Најновија истраживања, посебно на SARS-CoV-2 показују да ниво специфичних антитела почиње да се смањује у прва два месеца након инфекције, нарочито после благих случајева, што је случај код већине људи.
„Наша серолошка студија је јединствена јер избегава пристрасност узорковања из претходних епидемиолошких студија заснованих на протоколима тестирања заснованих на симптомима”, пишу аутори нове студије објављене у часопису Nature Medecine. Уместо тога, пацијенти су се редовно тестирали, више пута годишње током неколико деценија, чак и када су се осећали здраво. Ово је важно јер многе инфекције коронавирусом могу остати асимптоматске, што значи да бисмо могли превидети многе реинфекције.
Најновија истраживања, посебно на SARS-CoV-2 показују да ниво специфичних антитела почиње да се смањује у прва два месеца након инфекције, нарочито после благих случајева, што је случај код већине људи. Узорци крви, који су прикупљени свака 3 месеца пре 1989. и сваких 6 месеци после, показују да се већина инфекција коронавирусом у Амстердаму догодила у зимском периоду.
„У нашој студији месеци јун, јул, август и септембар показују најмању преваленцију инфекција за сва четири сезонска коронавируса”, пишу аутори, „што потврђује већу преваленцију зими у појединим земљама”. Ово је слично истраживању других хуманих коронавируса, који показују да се стопа заразе успорава лети. С обзиром на то да је на северној хемисфер сада већ јесен, то је крајње забрињавајући резултат ако се нова сазнања примене на тренутну глобалну пандемију. Остаје да се види да ли SARS-CoV-2 следи исти тренд као и други коронавируси.
Али ако желимо да будемо опрезни, не би требало да претпостављамо да је дугорочни имунитет решење, јер нас на крају ослањање на вакцинацију и природни имунитет може довести до овог вируса. Стицање дуготрајног имунолошког одговора путем вакцине може бити тешко. Можда ћемо морати редовно да се вакцинишемо, као што је то случај са сезонским грипом.
(Извор Н1)
