Становништво, данас подељено у десетине етничких, лингвистичких и религијских група, потиче од три древне евроазијске популације које су се сусретале и међусобно мешале: локалних ловаца-сакупљача, средњоевропских фармера и централноазијских пастира.
Студија представљена почетком априла на симпозијуму Америчке асоцијације физичких антрополога у Тексасу показује да становништво јужне Азије, које је данас подељено у десетине етничких, лингвистичких и религијских група, потиче од три древне евроазијске популације које су се сусретале и међусобно мешале: локалних ловаца-сакупљача, средњоевропских фармера и централноазијских пастира.
Резултати су добијени анализом древне ДНК из јужне Азије, а сама студија расветљава питање одакле су и када ове групе људи дошле у јужну Азију. Истоврмено, она потврђује да је прото-индоевропски језик настао у степама Азије.
Око 7000. године пре нове ере пољопривреда се
проширила на Европу и јужну Азију доласком
фармера из Ирана и Анатолије који су се
мешали са локалним ловцима-сакупљачима.
До ових резултата дошли су Прија Мурџани, генетичарка са Беркли универзитета, Дејвид Рајх са Харварда и Кумарасами Тангарај из Центра за ћелијску и молекуларну биологију у Хидерабаду у Индији. Овај тим је најпре трагао за древном ДНК, а када су је пронашли анализирали су геноме 65 индивидуа које су живеле у северном Пакистану око 1200. године пре нове ере.
Прија Мурџани (Беркли)
Тим је анализирао и 132 древна генома из Ирана и централне Азије, као и 165 из казахстанских и руских степа које су упоредили са објављеним древним и модерним геномима. Ови подаци су им помогли да реконструишу када су различите популације стигле у јужну Азију и како су међусобно деловале.
Између 4700. и 3000. године пре нове ере ирански фармери су се мешали са ловцима-сакупљачима, староседеоцима јужне Азије, што су истраживачи утврдили на основу ДНК скелетних остатака из места у Туркеменистану и Ирану за која се зна да су била у контакту са цивилизацијом из долине Инда. Остаци 65 људи из Пакистана такође потврђују овај налаз иако су сви они живели након пада ове цивилизације.
Тим који предводи Мурџани тврди да данас по целој јужној Азији види то древно мешање иранских фармера и јужно-азијских ловаца-сакупљача. Како је цивилизација из долине Инда почела да нестаје након 1300. године пре нове ере, неки њени припадници су одлазили на југ мешајући се са тамошњим староседеоцима. Тако су се формирали припадници популације која говори дравидијанским језиком и припадници ниже касте.
Истовремено пастири из евроазијских степа одлазили су на северни део субконтинента и мешали се са припадницама цивилизације из долине Инда, а њихови наследници су данас припадници више касте као и они који говоре индоевропским језицима. Након неког времена ове већ мешовите групе почеле су међусобно да се мешају стварајући популацију која данас живи у Индији.
Мурџани каже да је све ово слично обрасцу који постоји у Европи. Наиме око 7000. године пре нове ере пољопривреда се проширила на Европу и јужну Азију доласком фармера из Ирана и Анатолије који су се мешали са локалним ловцима-сакупљачима. После отприлике 3000. године пре нове ере јамнајски фармери из централне Азије одлазили су и на исток и на запад, и у Европу и јужну Азију доносећи точак и, како се верује, канабис.
Рана генетска истраживања повезивала су њихов долазак са ширењем прото-индоевропских језика у Европи. Међутим, неки други истраживачи, као што је археолог Колин Ренфру са Универзитета у Кембриџу, тврде да су фармери из Анатолије били оригинални говорници ове групе језика. Тако он тврди да ови подаци само потврђују да су Јамнајци донели индоевропске језике, али остаје при томе да су фармери из Анатолије највероватније говорили најранијим језиком из те фамилије.
(Ивана Николић, ЦПН)
