Јесте ли се икада запитали зашто се неурохирурзи и ракетни научници издвајају као crème de la crème људске интелигенције?
Направљено је истраживање: Да ли су паметнији ракетни анучници или неурохирурзи? С обзиром на то да се фразе „није ти то ракетна наука” и „није ти то неурохирургија” често наизменично користе као тврдња да пред вама није тако тежак интелектуални задатак, која би од те две групе изашла као коначан победник у битки умова?
„Неуронаучници су показали знатно боље резултате од инжењера ваздухопловства у решавању семантичких проблема”, пишу аутори, нотирајући њихову способност да објасне ретке речи и разумеју вербалне аналогије.
У недавном лежернијем издању британског медицинског часописа The BMJ, дружина непристраних неурознаучника покушала је доказати коме припада титула најпаметнијих. „Сматра се да фраза ,није то ракетна наука’ потиче из Америке педесетих година, кад су тамо доведени немачки ракетни стручњаци да помогну развоју свемирског програма и изради војних ракета”, објашњава у студији истраживачки тим предвођен неурознаучницом Ингом Ашер са Универзитета Колеџ у Лондону.
Мање је јасно подрекло израза „није то неурохирургија”, али независно од корена фраза, истраживачи су у свом покусу анализирали резултате теста когнитивних способности 329 инжењера ваздухопловства и 72 неурохирурга. Упоређивали су способности учесника у решавању проблема, укључујући планирање и расуђивање, радну меморију, пажњу и обраду емоција. Иако су резултати показали да постоје неке ситне разлике између две посматране групе, ниједна није превагнула.
Инжењери ваздухопловства показали су, пак, битно боље резултате у „менталном управљању и пажњи”, објашњавају истраживачи, што указује на то да се ове вештине побољшавају тренингом попут способности да у глави ротирају замишљени тродимензионални предмет.
„Неуронаучници су показали знатно боље резултате од инжењера ваздухопловства у решавању семантичких проблема”, пишу аутори, нотирајући њихову способност да објасне ретке речи и разумеју вербалне аналогије. Истраживачи претпостављају да је разлог оваквих резултата изложеност неурознаучника медицинској терминологији која користи речи из грчког и латинског језика, што им пружа лингвистичку предност. Инжењери ваздухопловства показали су, пак, битно боље резултате у „менталном управљању и пажњи”, објашњавају истраживачи, што указује на то да се ове вештине побољшавају тренингом попут способности да у глави ротирају замишљени тродимензионални предмет.
Што се способности памћења, просторног решавања проблема, брзине рјешавања проблема и брзине присећања тиче, није откривена разлика између две групе испитаника. Kад су аутори с неурохирурзима и ракетним стручњацима упоредили нас остале, односно 18.257 чланова оптее популације, пронашли су тек мање разлике у когнитивним способностима. Међу шест испитаних способности разлике су се истицале у само две. У решавању проблема неурохирурзи су били бржи, али у брзини присећања спорији.
Могуће је да су неурохирурзи и инжењери ваздухопловства непотребно подигнути на пиједестал и да би можда нека друга изрека невезана за струку, попут „то је мачји кашаљ”, била примеренија, објашњавају аутори.
У суштини, чини се да свако има потенцијал да постане геније попут неуронаучника или ракетног стручњака, барем судећи по резултатима овог забавног експеримента. Наравно, има много начина да се буде паметан и нема сумње да неурокирурзи и инжењери ваздухопловства треба да стекну много знања да би своје послове обављали исправно. Упркос томе, можда неурохирурзима и ракетним стручњацима дајемо превише кредита.
Могуће је да су неурохирурзи и инжењери ваздухопловства непотребно подигнути на пиједестал и да би можда нека друга изрека невезана за струку, попут „то је мачји кашаљ”, била примеренија, објашњавају аутори. Исто тако је могуће и да неке друге струке можда заслужују бити на том трону, па би будући напори требало бити усмерени на то да се утврди која група то највише заслужује, кажу истраживачи.
(Извор Индекс)
