Светска здравствена организација (WHO) тренутак у којем живимо назвала је временом пандемије дезинформација – временом у којем је небројено информација међу којима су и оне неистините, а што има негативне последице.
Саговорници „Националне географије” научно су објаснили зашто људи јерују теоријама завере које су постале свеприсутне у пандемији коронавируса. Образложење је објављено у тексту под насловом „Зашто се људи држе теорија завјера” (Why people latch on to conspiracy theories).
Kао први пример теорије завере је тврдња америчког председника Доналда Трампа да су последњи председнички избори у Сједињеним Америчким Државама намештени. Kако је наведено, његова тврдња је по дефиницији теорија завере – уверава се да су моћни људи манипулисали грађанима. С друге стране, судови су одбацили десетине оптужби да су избори лажирани. Главни државни тужилац Вилијам Бар поручио је да нису пронађени докази да су бирачи преварени. И челник сенаторске већине, републиканац Мич Меконел, тврдње страначког колеге Трампа назвао је „чистим теоријама завере”.
Стручњаци сматрају да већина људи не поверује лако у лажи. Али када се дезинформацијама дају једноставна и лака објашњења случајних догађаја, то онда изазива осећај контроле.
Социјални психолог са Универзитета Калифорнија Питер Дито примећује да је Трамп као оружје искористио оно што је природна људска тенденција, а то је да само верује у оно што потврђује предрасуду о некоме или нечему. Ова тенденција постојала је много пре од насилног уласка Трампових присталица у Kонгрес и пандемије коронавируса.
„Национална географија” подсетила је да је Светска здравствена организација (WHO) тренутак у којем живимо назвала временом пандемије дезинформација – временом у којем је небројено информација међу којима су и оне неистините, а што има негативне последице. Последице су и уништавање инфраструктуре за 5G мрежу након што је на друштвеним мрежама објављено да она узрокује коронавирус. Стручњаци сматрају да већина људи не поверује лако у лажи. Али када се дезинформацијама дају једноставна и лака објашњења случајних догађаја, то онда изазива осећај контроле, указао је социјални психолог са Универзитета Кембриџ Сандер ван дер Линден.
Још један фактор који доприноси да се верује теоријама завере јесте оно што је означено као колективни нарцизам или пренаглашено веровање у значај колектива којем се припада.
У кризним временима теорије завере су привлачније и због тога је теже одуприети им се. Социјална и политичка психолошкиња из Пољске академије наука Марта Марклевска нагласила је да људи користе оно што је назвала когнитивне пречице да би лакше доносили одлуке и да би утврдили у шта треба веровати. Истакла је да је то посебно случај код оних који су анксиозни, који се осећају узнемирено или су склони когнитивном затварању. Такви појединци когнитивним пречицама желе дати смисао свету у којем живе. Уочљиво је и то да ће се изгледно веровати дезинформацијама ако се оне континуирано понављају.
Још један фактор који доприноси да се верује теоријама завере јесте оно што је означено као колективни нарцизам или пренаглашено веровање у значај колектива којем се припада. Истраживањем психолошкиње Марклевске утврђено је да су колективистички нарциси склони тражити замишљене непријатеље и прихватити објашњења према којима су они други кривци. Овај осећај је посебно изражен онда када појединци из колектива или цео колектив пропадају.
„За неке људе веровање у завере је најбољи начин да се носе с психолошком претњом која значи њихов неуспех”, потцртала је Марклевска и додала да је то вероватно случај код оних који су насилно ушли у Kонгрес Сједињених Америчких Држава.
Напад присталица на новинаре и уништавање новинарске опреме је показатељ онога што је психолог Данијел Саливен са Универзитета у Аризони навео као „конфронтирање с оним који има особине подударне с нашим погледом на зло”. С тим у вези, психолог Дито је указао да се врло често ставови колектива којем се припада бране инстинктивно.
На веровање утичу и значајни појединци. Према анкети са две хиљаде Американаца, коју је спровео професор политичких наука на Универзитету у Мајамију Џозеф Ушчински, показало се да су веровања грађана уско повезана с оним што су рекли политички лидери. Психолошкиња Марклевска сматра да они који верују у теорије завере обично траже спасиоца – некога ко ће да их заштити од непријатеља који је спремио заверу. За њу је несумњиво да се утицајне личности користе теоријама завера и дезинформацијама. Потцртала је да оне могу бити опасно политичко оружје за манипулацију јавности, а у циљу стицања моћи.
(Извор Kликс)
