Неколике земље теже достизању врхунца у рачунарској моћи, али првих пет места на листи ТОП 500 заузеле су четири – Кина, Швајцарска, Јапан и САД. Водећа не помишља да другоме препусти своје вођство најављујући да ће биити десет пута бржи од сада најбржег на свету.
Врхунске одлике су „покретна мета” у суперрачунарству , само су најбржи у стању да стигну на највише место. Суперкомпјутер је било која машина „која достиже највеће оперативне брзине или сасвим близу тога”. Битка за најбржег (читај: најбољег) не престаје, иако је Кина од 2012. године, када је истиснула САД, и даље водећа у свету. И то са два електронска представника, а увелико спрема трећег који ће оба надмашити.
- Кина води на листи најбржих суперкомпјутера на свету, узевши и прво и друго место.
- САД су у 2012. години имале најбржи компјутер на свету, али су од тада пале на пето место.
- Велики капацитети и брзине обраде олакшавају напредак у свему – од климе до здравствене заштите.
Управо сурово надметање чини узбудљивом ову трку, јер од ижењера изискује да досегну висине које су до пре неколико година биле незамисливе. Погледајмо како изгкледа „прва петорка” на чувеној ТОП500 листи. Утркивању у поседовању најмоћнијег суперкомпјутера не назире се крај. Напротив, покренуло је бум у процесирању моћи који се, по свему судећи, ускоро неће успорити, а тек ће га убрзати примена у лечење неизлечивих болести.
1. Sunway TaihuLight (Кина)
Ниједна друга машина не може угрозити Sunway TaihuLight, чија процесорска снага прелази 93,01 петафлопса и ослања се на 10.649.000 процесорских језгара, чинећи га најјачим суперкомпјутером на свету. То мало више од пет пута премашује процесне снага Titanа, а скоро 19 пута више број језгара. (Петафлопс означава извршавање муилион милијарди рачунских радњи с покретним зарезом – flops у секунди или 1015 ).
Смештен у Националном суперкомпутерском центру у Вуксију, користи се за задатке који се крећу од проучавања климе до напредне производње. Успешним се показао и у прогнози поморских збивања, помажући бродовима да избегну опасне воде и у проналажењу нафтних бушотина у приобаљу.
2. Tianhe-2 (Кина)
Ако се суперкомпјутерска трка посматра као дуготрајно пешачење, Кина би била тачка на хоризонту у поређењу са осталим такмацима јер им је увелико одмакла. Године напорног рада и истраживања омогућиле су јој да приграби два водећа места. Назив се преводи као „Млечни пут-2”, а има 3.120.000 језгара и достиже брзину од 33,86 петафлопса.
Осмишљен је на Националном универзитету за одбрамбене технологије, за листу ТОП500 је пријављен као машина намењена превасходно апликацијама за потребе државне сигурности. То значи да се већина послова које изврашава чува у тајности, али ако је процесорска моћ нешто по чему се пресуђује у питању су веома важни програми.
3. Piz Daint (Швајцарска)
Најбржи суперкомпјутер у Европи, у Националном суперкомпјутерском центр,у назван је по планини у швајцарским Алпима. Ради на 19,59 петафлопса и користи 361.760 језгара.
Машина је помогла научницима на Универзитету у Базелу да открију „меморијске молекуле” у мозгу. Други швајцарски истраживачи користили су је у опонашању приближно глобалних климатских збивања.
4. Gyoukou (Јапан)
Иако је Titan прошлу годину завршио малтене као четврти најбржи на свету, јапански Gyoukou му је то место преотео у новембру. Заједничко дело компанија ExaScaler и PEZY Computing, ова машина се налази у Јапанској агенцији за поморско-земаљску науку и технологију. Опскрбљена је са 19.860.000 језгара и ради на брзином до 19,14 петафлопса. Одликује се изузетном енергетском ефикасношћу.
5. Titan (САД)
Направљен у компанији „Креј”, наследио је 2005. суперкомпјутер Jaguar и налази се у Националој лабораторији Оук Риџ, у којој се користи за истраживања у одрживој енергији, климатским променама и медицини.
Иако је компанија „Креј” најавила је достиже до 20 петафлопса, ТОП 500 је објавио у новембру 2017. да му је граница израчунавања 17,59 петафлопса. Машина има 299.008 језгара CPU и 261.632 језгара GPU.
Станислав Островски
