Истраживачи тврдe да је, уместо 10.000 корака који се често препоручују, довољно прећи 4.400 корака дневно, за јачу заштиту од озбиљних болести.
Истраживањем и анализом користи од различитих нивоа физичке активности које су извршили стручњаци са Универзитета Хертфордшир, утврђено је да би „класични постављени циљ могао бити претеран”. Физичка активност помаже у смањењу ризика од развоја хроничних болести попут деменције и одређених карцинома, и може ублажити стања попут дијабетеса типа 2. Просечној особи треба око два сата хода дневно да би постигао циљ од 10.000 корака – али само око 53 минута да би достигао 4.400 корака.
Стручњак за физиологију вежбања и здравствене физиологије Линдзи Ботомс са Универзитета Хертфордшир, истражила је недавне анализе реалних побољшања здравља од пређених 10.000 корака. Прелажење 10.000 корака сваког дана сигурно је добро за ваше здравље, објаснила је др Ботомс, и заиста, студије показују да таква навика може побољшати и ментално и физичко здравље, као и смањити ризик од развоја дијабетеса. Међутим, приметила је, недавно истраживање Медицинске школе Харвард сугерише ипак, да би 10.000 корака могло бити превише. Открили су да је 4.400 корака дневно довољно да значајно смањи ризик од смрти код жена у поређењу са 2.700 корака дневно. Није забележена никаква додатна корист од ходања до, рецимо, 10.000 корака дневно, наводе стручњаци. „Иако је неизвесно да ли ће се слични резултати видети код мушкараца, то је један пример како се свакодневним кретањем може побољшати здравље и смањити ризик од смрти”, прокоментарисала је др Ботомс.
Светска здравствена организација препоручила је да одрасли имају најмање 150 минута физичке активности умереног интензитета или 75 минута снажне физичке активности недељно. Међутим, приметила је др Ботомс, истраживачи из Британске Колумбије показали су да се побољшање здравља може постићи чак и вежбама ниског интензитета. Супротно томе, Универзитет у Тексасу недавно је показао да људи који пређу мање од 5.000 корака у једном дану имају мање могућности да метаболизирају масти следећег дана – што дугорочно може повећати ризик од кардиоваскуларних болести и дијабетеса.
(Извор РТС)
