Све више здравствено угрожених пацијената у Индији, укључујући оне с ковидом-19, добија ретку инфекцију, такозвану црну гљивицу, болест која напада мозак и плућа.
Не ради се о неком егзотичном обољењу, односно гљивици специфичној за Индију, већ о мукормикози – распрострањеној гљивичној инфекцији која најчешће погађа имунокомпромитоване особе, оне с лоше контролисаним дијабетесом или оне који примају одређене лекове. Ову инфекцију узрокују различите врсте гљивица, укључујући Rhizopus, Rhizomucor, Absidiju i Basidiobolus, наводи MSD, а присутна је у целом свету. Најлакше се њоме зарази у болницама, када гљивице остану на постељини или путују кроз вентилационе уређаје.
Индијски лекари су почетком маја приметили пораст случајева мукормикозе. У протеклих неколико седмица забележене су хиљаде таквих обољења широм земље. Због црне гљивице хоспитализирано је више стотина људи, а умрло је најмање њих 90, пише CNN. „Мукормикоза је веома озбиљна болест, има високу смртност и за њено лечење треба много лекова, чак хируршки захват”, казао је Питер Колињон, члан одбора Светске здравствене организације (WHO) који се бави заразним болестима и резистенцијом на антибиотике.
Гљивице уђу у синусе
Гљивице које узрокују то обољење налазе се свуда око нас, на тлу и у биљкама. Обично пребијају у влажноме окружењу, попут компоста или ђубрива. Не ради се о заразној болести у смислу да се не преноси директно с особе на особу. „Ради се о породици гљивица која може ући у синусе и шупљине у глави. А када их ваш имунолошки систем не може држати под контролом, нападају мозак, након чега ствар постаје озбиљна”, додао је Колињон.
Ми, иначе, удишемо њихове споре, но обично ово решава наш одбрамбени систем.. До озбиљне инфекције може доћи код оних с обољењима попут дијабетеса или леукемије, који имају ослабљени имунитет, или оних који узимају лекове попут стероида,
Симптоми болести
„Риноцеребралне инфекције су обично тешке, а често и фаталне. Некротичне лезије се појављују на слузници носа, а понекад на непцу. Продор хифа (кончаста структура гљивице) у крвне судове води до прогресивне некрозе ткива, која може захватити носни септум, непце и кости које окружују орбиту или синусе. Прогресивно ширење некрозе у мозак може изазвати знаке тромбозе кавернозног синуса, конвулзије, афазију или хемиплегију”, пише MSD.
Симптоми укључују бол и црвенило око очију и носа, врућицу, главобољу, кашаљ, повраћање с крвљу, црни и крвави исцедак из носа, бол на једној страни лица и у синусима, обојење носа црном бојом, црне лезије у усној шупљини, болове у зубима и болан и замагљен вид.
Смртност већа од 50%?
„Један од начина на који се мукормикоза шири телом јесте инвазија крвних судова” рекао је лекар Хемант Такер из болнице Breach Candyу Мумбаију. „При томе компромитује циркулацију код неких органа и долази до некрозе или одумирања ткива, које затим постаје црно. По томе је болест и добила назив – црна гљивица. У озбиљним случајевима инфекција долази до мозга, потенцијално узрокујући губитак вида или видљиве рупе на лицу. Ако се не контролише, не лечи, стопа смртности може бити од 20 до 50 одсто.”
Питер Колињон наводи да је мукормикозу јако скупо и тешко лечити и да је стопа смртности већа од 50 посто. Према истраживању из 2005. године, у којем се пратило 929 случајева те болести, просечна стопа смртности била је 54% и зависила је од врсте гљивице и делу тела који је захваћен. На пример, мукормикоза је мање смртоносна ако захвати синусе, а више ако се прошири на плућа.
Остају без чељусти
Пацијенти с мукормикозом добијају антифугалне лекове, који се често дају интравенозно и могу бити прилично токсични. Амерички Центар за контролу и превенцију болести (CDC) наводи да се за лијечење обог обољења често користи амфотерицин B, који спада у системске антимикотике. Обично је нужно хируршко уклањање некротичног ткива. „Скоро увек је потребна операција да би се очистио извор гљивичне инфекције – који су обично у синусима и стражњем делу грла. Морамо доћи до тог места и хируршки уклонити сав гљивични материјал. Операција се понекад одвија на врло осетљивом подручју, попут дела мозга”, навео је Питер Колињон.
Питер Колињон (ANU)
Индијско Министарство здравства наводи да пацијенти с мукормикозом понекад остану без горње чељусти или ока. Бавиа Реди, из индијске државе Телангана, испричала је да је њеном оцу 26. априла дијагностификована црна гљивица, баш кад се почео опорављати од ковида-19. „Kада му је почело бити боље, одједном му је натекло лице. Kако се отоко није смањио, лекари су рекли да треба да добије инкекцију”, казала је Реди и додала да болница није имала залихе амфотерицинома B и да је морала слати захтев државном министарству да би набавила лек.
Kоронавирус и црна
С обзиром на то да ковид-19 угрожава имунолошки систем, може доћи до појаве мукормикозе. „Kада заражени ковидом заврше на интензивном одељењу, дајемо им много стероида јер они помажу при лечењу упала. Нажалост, стероиди сузбијају имунолошки систем, што значи да је угрожена телесна способност борбе против нормалних инфекција, попут гљивица”, објаснио је Колињон.
С обзиром на то да су случајеви мукормикозе откривени у Делхију, Махараштри и Гуџарату, стручњаци индијске радне групе за ковид-19 су недавно издали смернице за спречавање те инфекције. Позвали су грађане да за време радова на земљи или баратања ђубривом носе ципеле, дугачке панталоне, кошуље с дугим рукавима и рукавице и замолили су их да одржавају хигијрну хигијену и да пазе на дијабетес (ако га имају). Медицинским делатницима су поручили да што је пре могуће прекину давање лекова за сузбијање имунитета, попут стероида.
Иако је у Индији забележен пораст случајева мукормикозе, стручњаци наводе да нема већих жаришта. „Обично бележимо један случај сваких неколико месеци, и то код дијабетичара који се не пазе или пацијената са ослабљеним имунитетом. Но, у последње две-три седмице видели смо готово 25 до 30 таквих случајева”, казао је прије десетак дана офталмолог Парикшит Гогате из клинике Ruby Hall у индијском граду Пунеу, а преноси The Indian Express.
„На одељењима интензивне неге, где заражени пацијенти примају кисеоник, има овлаживача ваздуха, што може повећати изложеност влази, а тиме и гљивичним инфекцијама”, саопштило је индијско Министарство здравства и додало да то не значи ће сваки пацијент с ковидом добити мукормикозу јер је она највише јавља код оних који имају дијабетес.
У неким подручјима у Индији, према службеним подацима, чак 12 до 18 одсто одрасле популације има шећерну болест; што је посебно изражено у урбаним подручјима.
У другим земљама
Мада је ово обољење распрострањено широм света, ипак је поприлично ретко. Према CDC-jу, на подручју Залива Сан Францисцо је између 1992. и 1993. годишња стопа мукормикозе износила 1,7 случајева на милион људи. Међутим, изгледа да је црна гљивица много чешћа у Индији. Према студији Epidemiology of Mucormycosis in India, објављеној у октобру у часопису Microorganisms, мукормикоза је 70 пута чешћа у Индији него другде у свету. Научници у истраживању наводе да за то постоји више разлога – у Индији су већа стопа „недијагностификованог и непраћеног дијабетеса” и низак ниво редовних здравствених прегледа.
Додатно, стопа смртности од мукормикозе већа је у Индији због „кашњења у потрази за лијечничком помоћи и дијагностификовања болести”, али и климе. „Ова гљивица може да расте на оној страни хлеба која је изложена струјању ваздуха. Може се појавити било где, али је посебно активна у тропским земљама с влажном климом”, казао је Такер.
У Индији је до сада забележено више од 3.200 случајева црних гљивица у пет држава. Највише инфекција има у Махараштри, с више од 2.000 обољења, 800 хоспитализација и најмање 90 смртних случајева.
(Извор Индекс)
