Готово сав метан који производе излази из њихових губица и ноздрва. Kако се то може смањити?
Док жваћу траву на зеленим пашњацима, изгледају питомо и безопасно, али нека вас то не завара јер краве испуштају метан, посебно штетан гас „стаклене баште” који придоноси глобалном загревању. Пољопривреда је одговорна за 12 посто емисије ових гасова коју узрокује човек, а добар део тога односи се на метан, други најчешћи узрочник загревања након угљен-диоксида. Метан је вишеструко штетнији од CO2, али у атмосфери остаје само нешто више од десетак година, у поређењу са стотинама година колико се дуго задржава угљен-диоксид. Стога би драстично смањење емисије метана могло имати велик учинак на ублажавање очекиване штете од глобалног загревавања у следећих неколико деценија. Пољопривреда и сточарство стварају око 40 посто метана повезаног с људским активностима, а остатак индустрија фосилних горива. Већи део тог метана настаје у пробавном тракту крава, које га потом подригивањем избацују.
Готово сав метан који краве производе излази из њихових губица и ноздрва. Kако се то може смањити? Амерички пољопривредни гигант Cargill осмислио је својеврсну маску која покрива кравље ноздрве и садржи филтер који метан претвара у угљен-диоксид, који је мање штетан од метана. Из компаније тврде да се на тај начин емисија метана може преполовити. Но маску тек треба испробати у реалним условима пре него што се идуће године или 2023. нађе у продаји.
Познаваоции прилика кажу да је знатно боље у додавати црвене алгие у исхрану крава. Према америчкој студији објављеној ове године, управо би алге могле смањити емисију метана за чак 80 одсто. Потврде ли се такви резултати још једном студијом, то ће значити да црвене алге треба узгајати у огромним количинама, по могућности близу фарми, кажу са Kалифорнијског универзитета. Истовремено се намеће питање како ће одгајивачи стоке реаговати на чињеницу да ће за поменуте мере морати да издвајају више новца, а заузврат неће добити ништа, осим ако их не обештете неким подстицајима или олакшицама.
Не зна се ни како ће реаговати потрошачи навикнути на месо и млечне производе говеда која се хране на традиционалан начин. Емисију метана је вероватно најлакше сузбити промјенама понашања. У извештају Програма за околину УН из маја стоји да „технолошке мере имају ограничен потенцијал у решавању проблема са емисијом метана у пољопривредном сектору”. „Три бихевиоралне промене – мање бацања хране, боље управљање сточним фондом и прихватање здраве исхране (с мање месног и млечног садржаја) – могле би смањити емисију метана за 65 од 80 милиона тона годишње”, закључују научници.
(Извор Индекс)
