Летећи гмизавац припадао је групи раних птеросауруса који су лутали земљом пре 160 милиона година.
Научници су открили фосилне остатке такозваног летећег змаја, птеросауруса из доба Јуре који је раније био познат само на северној хемисфери – и у Чилеу! Летећи гмизавац припадао је групи раних птеросауруса који су лутали земљом пре 160 милиона година, имао је дугачак, зашиљен реп, крила и оштре зубе, пренео је Ројтерс. Фосилни остаци такозваног летећег змаја откривени су у пустињи Атакама у овој јужноамеричкој земЉи.
Птеросауруси, међутим, нису стварно били летећи диносауруси како се често каже. Kао ни многи изумрли морски рептили попут ихтиосауруса, птеросауруси не припадају групи диносауруса иако им – из наше перспективе – веома наликују, а и живели су у исто време. Палеонтолози су до сада открили разноврсне примерке ове животиње који су планету настанили пре око 160 милиона година. Неки од њих су били сасвим мајушни, живели су међу дрвећем и хранили се инсектима. Но, међу птеросаурусима су била и највећа летећа створења свих времена као што је кецалкоатл, који је име добио по астецком пернатом змијоликом богу.
Новооткривене фосилне остатке открио је Освалдо Рохас, директор Природњачког и културног музеја у пустињи Атакама, а затим су их додатно истражили научници са Универзитета у Чилеу. Детаљи о открићу тих створења у јужној хемисфери објављени су у часопису Acta Palaeontologica Polonica.
Откриће указује на блиске везе и могућу миграцију између северне и јужне хемисфере у време када се веровало да је већина јужних копнених маса света била повезана на суперконтиненту званом Гондвана. „Постоје птеросауруси припадници ове групе и на Kуби, који су очигледно били обалске животиње, па су највероватније мигрирали између севера и југа или су можда једном дошли и остали, не знамо”, рекао је Џонатан Аларкон са Универзитета у Чилеу, научник који је водио истраживање.
(Извор Национална географија)
