Последњи подаци из Сједињених Америчких Држава показују да је нормална телесна температура данас за делић степена нижа него у 19. веку.
Према подацима из недавно објављене студије „Опадање температуре људског тела у Сједињеним Америчким Државама од Индустријске револуције” (Decreasing Human Body Temperature in the United States since the Industrial Revolution), нормална телесна температура човека опала је за нешто мање од једног степена, те су сада наша тела у просеку мало хладнија од 37 степени Целзијуса, што се деценијама узима за нормалну телесну температуру човека. Конкретно, просечна телесна температура човека је опадала за око 0,03 степена Целзијуса по деценији од 19. века до данас.
Тим епидемиолошкиње Џули Парсонет са Универзитета Станфорд је студију објавио у часопису eLife, а реч је о, како експерти кажу, провокативном истраживању у ком је учествовало преко 670.000 Американаца од 1860. до данас. „Ако питате собу пуну физичара која је нормална температура људског тела, рећи ће вам да је 37”, каже Парсонет, додајући да наша ,,хладна тела” могу да се објасне падом стопе хроничних инфекција.
Џули Парсонет одговор на питање зашто види у смањењу степена инфекција код људи у протеклих неколико векова. Наиме, одговори имуног система на дугорочне инфекције као што су туберколоза или болести десни могу да повисе телесну температуру
Немачки физичар Карл Рајнхолд Аугуст Вундерлих је још 1851. године одредио 37 степени Целзијуса као нормалну температуру људског тела. До ове вредности је дошао након што је користио податке о различитој телесној температури око 25.000 људи. „И онда је то постало стандард. Уџбеници су га усвојили, а људи су у то веровали”, каже Џули Парсонет.
Џули Парсонет (Станфорд)
Све до последње деценије 20. века нико није проверавао Вундерлихов налаз. А онда је 1992. године тим са америчког Универзитета Мериленд спровео тестирање над 148 људи и установио да је просечна температура њиховог тела 36,8. Пре три године је британска студија над више од 35.000 испитаника показала да је њихова просечна телесна температура 36,6 степени Целзијуса.
Џули Парсонет каже да њени подаци показују да се људска тела заиста хладе, а не да је реч о грешкама у мерењу или разликама у технологији. Њен тим је прегледао три сета података. У најранијем примерку од 83.900 вредности телесне температуре сакупљених између 1862. до 1930. године од ветерана Америчког грађанског рата, истраживачи су установили да људи који су раније рођени чешће имају вишу температуру од оних који су касније рођени, чак и онда када је температура мерена у истом временском периоду и коришћењем исте технологије. Ово сугерише да побољшања у конструисању термометара нису разлог, каже Џули Парсонет.
„Да је само реч о променама код термометара, онда би година у којој је одређена температура измерена требало да представља промену”. Користећи податке из времена Америчког грађанског рата заједно са стотинама хиљада вредности телесне температуре узете током седамдесетих 20. века и у периоду између 2007. и 2017, тим Џули Парсонет је моделовао промене телесне температуре. Тако су, рецимо, видели да жене рођене у првој деценији 19. века имају температуру за 0,32 степена вишу од жена рођених крајем деведесетих година прошлог века. Што се мушкараца тиче, та разлика је 0,59 степени. Све у свему, температура је у просеку опадала за око 0,03 степена Целзијуса по деценији.
Парсонет одговор на питање зашто види у смањењу степена инфекција код људи у протеклих неколико векова. Наиме, одговори имуног система на дугорочне инфекције као што су туберколоза или болести десни могу да повисе телесну температуру: „Сигурна сам да је велика већина људи имала хронично упално стање. Живели су 40 година и мање и сви они су имали ужасне проблеме са зубима.”
Њено објашњење потврђује и мала студија над здравим волонтерима из Пакистана из 2008. године, где је туберкулоза и даље релативно учестала, и где је измерена просечна температура 36,9 степени Целзијуса. Џули Парсонет каже и да овако нешто не треба да нас чуди – људска физиологија се свакако много променила од 1850. до данас: тела су нам нешто хладнија, виши смо и дебљи.
(Ивана Николић, ЦПН)
