Без магнезијума наш организам не може правилно да функционише. Зато је важно на време препознати знакове да нам недостаје магнезијум. Којих пет указују да телу недостаје?
Магнезијум је минерал и важан храњив састојак који је одговоран за помоћ у преко 300 процеса у телу. Он помаже мишићима и нервима да раде ефикасно, помаже у регулацији нивоа шећера у крви, помаже у одржавању јаких костију и стабилном раду срца. Осим тога, познат је по томе што делује умирујуће и опуштајуће на све телесне системе. Зато није необично што почињемо да осећамо последице када нашем организму недостаје магнезијума. Ово су неке од њих.
1. Главобоља и мигрена
Ако патите од хроничне главобоље или мигрене, разлог за то можда се крије у ниском нивоу магнезијума у телу. Истраживања су показала да људи који обољевају од мигрене имају тенденцију нижег нивоа магнезијума. Сматра се да низак ниво магнезијума доприноси главобољама и мигренама због своје улоге у подршци здравој неуролошкој функцији и стварању неуротрансмитера.
Америчко удружење за мигрену предлаже узимање додатка магнезијумовог оксида у количини 400-500 милиграма дневно да би се спречиле мигрене. Такође су дошли до сазнања да узимање магнезијума помаже у смањењу (пред)менструалних главобоља које се јављају код великог броја жена.
2. Неуредно варење
Мучите ли се са неуредним варењем, тј. вишедневном констипацијом, велике су шансе да вам недостаје магнезијума. Наиме, магнезијум има вишеструку улогу у нашој пробави. Помажући увлачењу воде у црева, магнезијум помаже одржавању столице меком. Такође, помаже у одржавању контракција мишића црева.
Осим што ће до неуредне пробаве доћи због недостатака магнезијума, у томе велику улогу играју и хронични стрес, уношење превише кофеина и шећера, а све то исцрпљује већ ионако низак ниво магнезијума у организму.
3. Грчеви у мишићима
Због важне улоге коју има у подршци вашим мишићима, недостатак магнезијума може да доведе до болних грчева у мишићима, и то најчешће у доњем делу ногу те у стопалима, пише Задовољна.хр. Мишићи се стежу и опуштају, а без довољне количине магнезијума ове контракције и опуштања могу да постану тешке и некоординисане.
Истраживање спроведено 1996, којим се и дошло до ових сазнања, увело је у медицину испитивање количине магнезијума код сваког пацијента који има трајне или јаке болове у мишићима.
4. Стрес и анксиозност
Због своје важне улоге у стварању неуротрансмитера, низак ниво магнезијума може узрокује осећај тескобе, стреса и раздражљивости. Неуротрансмитери су хемијска једињења која се налазе у мозгу и помажу нервима да међусобно комуницирају, па је анксиозност један од највећих симптома недостатка магнезијума.
Они помажу нашем телу да регулише различита понашања, попут спавања, образаца размишљања, расположења и још много тога. Низак ниво магнезијума може да резултира различитим поремећајима расположења, укључујући анксиозност, депресију, раздражљивост и збуњеност. Управо је зато важно испитати и те вредности када код себе уочимо симптоме анксиозности или депресије.
5. Несаница
Ако вам бесане ноћи нису непознаница, одговор можда лежи у магнезијуму. Неуротрансмитер гама-аминобутерна киселина (GABA) игра улогу у помагању телу да се опусти. GABA је неуротрансмитер одговоран за смиривање нервне активности, а магнезијум игра важну улогу у његовом стварању у мозгу. Низак ниво магнезијума може да доведе до ниске производње GABA, а самим тиме и до несанице.
GABA (Wikipedia)
У још тежим случајевима него у ових пет наведених може да дође до много озбиљније хипомагнезијемије, када је концентрација магнезијума у крви испод 1,6 милиеквивалената (mЕq) на литру крви. Први знаци тога су повраћање, мучнина, поспаност и тремор.
Kако што брже унети магнезијум?
Ако сте препознали неке од наведених симптома, постоји велика могућност да вам недостаје магнезијум. Да бисте били сигурни, можете затражити преглед крвне слике код свог лекара. У међувремену можете сами да почнете да дижете нивое магнезијума у свом телу, и то храном и додацима прехрани. Требало би га узимати сваки дан, у складу с препорукама.
Отприлике 50 посто магнезијума који уносимо исхраном апсорбује танко црево, а стопа расте ако нам га недостаје. Срећом, храна која је најбогатија магнезијумом је широко доступна. Она укључује све зелено лиснато поврће, орашасте плодове, авокадо, семенке бундеве, лосос, млечне производе, тамну чоколаду.
Магнезијум се такође може добити и пијењем воде, а истраживања показују да људи који живе у подручјима с тврдом водом имају мање кардиоваскуларних болести, јер је тврда вода резултат високог нивоа магнезијума и калцијума. Осим хране, ту су и додаци исхрани у облику капсула, спреја или шумећих таблета.
(Извор Н1)
