МЕЂУ ИЗМЕЂУ

МАШИНЦИМА „ЗЛАТНИ БЕОЧУГ”

Додела награде (проф. др Радивоје Митровић у средини)

Машински факултет у Београду баштини 145 година наставе машинства у Србијиу протеклих седам деценија израстао у једну од најугледнијих научноистраживачких и високошколских установа у југоисточној Европи у области машинског инжењерства и информационо-комуникационих.

Машинском факултету Универзитета у Београду додељено је признање „Изванредни Златни беочуг” за трајни допринос културном и научном развоју Града Београда. Одлуку о престижном признању донео је 17-члани жири Културно-просветне заједнице Београда, а награду је примио декан МФ, проф. др Радивоје Митровић.

„Изванредни Златни беочуг”, поред
Машинског факултета добили су и
Историјски музеј Србије и Афрички музеј,
а за животно дело протојереј-ставрофор
др Сава Б. Јовић и Милутин Дедић,
историчар, сликар и публициста.

Машински факултет у Београду, који баштини 145 година наставе машинства у Србији и из којег су поникли сви машински факултети у Србији и већем делу региона, у протеклих седам деценија израстао у једну од најугледнијих научноистраживачких и високошколских установа у југоисточној Европи, у области машинског инжењерства и информационо-комуникационих технологија, истакнуто је, између осталог, на свечаности уручења „Златног беочуга” у Народном позоришту у Београду.

„Изванредни Златни беочуг”, поред Машинског факултета добили су и Историјски музеј Србије и Афрички музеј у Београду, а за животно дело додељено је протојереју-ставрофору др Саву Б. Јовићу и Милутину Дедићу, историчару, сликару и публицисти.

Присустне је поздравио генерални секретар Културно-просветне заједнице Београд Живорад Ајдачић нагласивши да је Златни беочуг признање за заокружене духовне вредности и достигнућа које континуирано повезују све оне који омогућавају успешнији духовни живот града Београда и Србије.

Председник Културно-просветне заједнице Београда књижевник Милован Витезовић је подсетио на речи Васка Попе, великог српског песника, када је 1968. примао у Бечу Аустријску државну награду за европску књижевност: „Примам ову награду у првом реду као похвалу песништву мога народа и његовом језику…” Витезовић је у име Културно-просветне заједнице Београд казао да ће великом песнику бити подигнут споменик на Теразијама са стиховима посвећеним престоном граду.

Културно просветна заједница Београда од 1970. године додељује награду и признање „Златни беочуг” уметницима, ствараоцима, научницима, ансамблима, организацијама и установама за трајни допринос култури Београда.

Међу добитницима за 2017 су и Ашхтен Атаљанц, балетска уметница, мр Светлана Бојчевић Цицовић, оперска уметница, проф. др Славица Гароња Радованац, књижевница, проф др Димитрије Големовић, етномузиколог, композитор, КУД „Димитрије Котуровић”, Небојша Кундачина, драмски уметник, Драгољуб Којчић, издавач, мр Павле Медаковић, диригент, проф. др Предраг Марковић, историчар, Душица Милановић, новинарка, проф. др Драган Никодијевић, теоретичар културе и уметности, Душко Новаковић, књижевник; Бранислав Обрадовић, продуцент, „Рибља чорба”, рок група, проф. др Дрган Симеуновић, политиколог, Удружење музичара џеза, забавне и рок музике Србије и Шпиро Соломун, културни посленик.

Свечаном уручењу награда „Златни беочуг” присуствовали су изасланици Председника Републике Србије, представници Владе, представници Народне скупштине, представници дипломатског кора, верских заједница, Српске академије наука и уметности, Града Београда, ректори и декани Универзитета и факултета у Београду, директори установа културе, просвете и науке и други бројни гости.

(Извор МФ)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар